Добро дошли на Српску енциклопедију

Авиатик Берг C

Авиатик Берг C, једномоторни авион двокрилац, који је у току Првог светског рата производила аустријска фабрика у Бечу, део немачке фирме Авиатик, а пројектовао га је инж. Јулијус фон Берг, па је према њему овај авион добио други део имена Берг. Овај тип aвиона је био извиђач, са ознаком C.I и C.II.

Пројектовање и развој

Фирма Авиатик је 1914. године, уочи Првог светског рата, произвела извиђачки авиона Авиатик B.II, двокрилац, двосед (пилот и извиђач), са мотором снаге од 88 kW (120 KS). Већ 1915. године, овај авион је аеродинамички побољшан и са повећаном снагом погона, побољшан. Тај авион је добио ознаку Авиатик B.III, са мотором од 118 kW (160 KS). Трка у наоружавању захтевала је од произвођача и пројетаната авиона све боље, снажније, брже и покретљивије авионе, због тога се инж. Берг прихватио 1916. године да пројектује нови извиђачки авион, са снажнијим мотором који је имао већу брзину и плафон лета. Касније је тај авион добио назив Авиатик Берг C.I. Паралелно са овим авионом пројектован је и израђен ловачки авион Авиатик Берг D.I који је био веома сличан авиону C.I стим што је био једносед.

Марта 1918. године, на основу позитивних искустава са авионом Авиатик Берг C.I, направљена су два прототипа авиона Авиатик Берг C.II један је имао мотор Хиро (нем. Hiero) од 230 KS а други са мотором од 250 KS. До серијске производње овог авиона није дошло јер се приближавао крај рата са многим ограничавајућим околностима.

Технички опис

Авиатик Берг C.I је двокрили двоседи авион потпуно дрвене конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека, решеткасте конструкције. Предњи део, у коме је био смештен мотор је био обложен алуминијумским лимом, на коме су се налазили отвори за излазак топлог ваздуха из моторског простора, а остали део трупа је био облепљен платном. Труп овог авиона се истицао чистом аеродинамичном линијом. Био је опремљен течношћу хлађеним линијским мотором, Аустро-Даимлер АD.6 снаге 185 или 200 KS. Хладњак за воду се налазио испо горњег крила. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Носач мотора је био од дрвета појачан челичним цевима и челичном конструкцијом.

Пилот је седео у отвореној кабини. Прегледност из те кабине није била добра јер су поглед пилоту заклањали цилиндри мотора, издувна цев и цеви система за водено хлађење и хладњак. Пошто је у основној намени извиђач стрелац са митраљезима је седео (или за време борбе стајао) испред њега пилота.1)2)3)

Структура крила била су од дрвета пресвучена импрегнираним платном. Крило је са аеропрофилом мале релативн дебљине. Крилца за попречно управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са четири пара паралелних упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су имала правоугаони облик, с тим што је доње било нешто мањег размаха. Терминозони крила су полукружно изведени. Средње линије, које повезују половине оба крила су била у истој вертикалној равни. Конструкције хоризонталног и вертикалног стабилизатора као и крмило правца су била такође од дрвета, пресвучена платном.

Стајни органи су били класични, са фиксин главним ногама и еластичном дрвеном репрепном дрљачом. Авион је био наоружан са два митраљеза Schwarzlose M 16 калибра 8 mm, постављени на боковима авиона и имали су јако ограничено поље гађања.

У току експлоатације овог авиона вршена су разна побољшања. Тако је хладњак мотора пребачен са горњег крила у простор између мотора и елисе. Ово је поред бољег хлађења довело до тога да је смањена могућност да врела вода при његовом оштећењу повреди посаду, такође је побољшана прегледност пилоту, а и повећано је поље дејства митраљеза. Замењена су места пилота и стрелца тако да је стрелац прешао у задњу кабину и штитио је задњу полусферу авиона. Врло брзо се уместо фиксно постављеног митраљеза он уграђивао на полуобртну рунделу што је омогућило стрелцу прецизније и безбедније гађање. Код неких авиона је постављен други митраљез изнад горњег крила који је дејствовао унапред, изнад поља елисе. Овим митраљезом је руковао пилот авиона.4)5)6)

Варијанте авиона

  • Авиатик Берг C.I — извиђач, двосед, двокрилац, јесен 1916. год, са моторима AD 185 и 200 KS
  • Авиатик Берг C.II — извиђач, двосед, двокрилац, март 1918. направљена су два прототипа са моторима Hiero 230 и 250 KS

Ови авиони, Авиатик Берг C.I су се производили и у Аустроугарској и то у следећим фирмама:

  • Österreichische Aviatik (серија: 37, 137)
  • W.K.F. (Wiener Karosserie Fabrik) (серија: 83)
  • M.A.G. (Magyar Általános Gépgyár) (серија: 91)
  • Lohner (серија: 114, 214)
  • Ungarische Lloyd (серија: 47)

Чињеница је била, да су се авиони овог типа, а различитих произвођача међусобно разликовали не само по снази и произвођачу мотора него и по осталим елементима који су проистицали из технолошких особености произвођача као и због иновација које су стручњаци сваког од ових произвођача уносили у свој авион.

Техничке карактеристике

Наоружање

Корисници

  • Немачко царство
  • Аустроугарска
  • Румунија (после рата)
  • Аустрија (после рата)
  • Мађарска (после рата)
  • Швајцарска
  • Краљевина СХС/Југославија (после рата)
  • Турска (после рата)

Оперативно коришћење

Извиђачки авион Авиатик Берг C.I је пројектован да у Аустроугарском ваздухопловству (k.u.k. Luftfahrtruppen) замени извиђачки авион Ханза Бранденбург C.I. Коришћен је на источном и италијанском фронту и на Балканском ратишту. Због своје поузданости, лаке управљивости и високог плафона лета био је цењен код посаде. У наоружање је уведен почетком 1917. године а пошто је у току своје експлоатације непрекидно модернизован, његова употреба је трајала до краја рата. Пред сам крај рата 1918. године направљен је нешто већи и јачи извиђачки авион који је носио ознаку Авиатик Берг C.II али до његове производње није дошло него је остало само на прототипу.

Коришћење у Краљевини Југославији

Као ратни плен после распада Аустроугарске монархије Војно ваздухопловство Краљевине СХС је дошло у посед четири авиона типа Авиатик Берг C.I. Према попису ваздухопловног материјала осталог иза LFT од 24. 5. 1919. два авиона овог типа била су у Љубљани а два у Новом Саду. Авиони стационирани у Љубљани су били извиђачки а ови из Новог Сада су служили у пилотској школи 1. ваздухопловног пука као школски авиони. У ВВ КСХС ови авиони су се називали према броју седишта у авиону, називу конструктора и снази мотора: двосед Берг 185КС и двосед Берг 200КС. Користили су се до 30-их година двадесетог века.7)8)

Галерија

Сродни чланци

Литература

  1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  2. Микић, Сава (1933) (на српском). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
  3. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976) , Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. стр. 319. ISBN 3-8068-0391-9.
  4. Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-03-3.
  5. Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching, ISBN 3-925505-78-4
  6. Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (на немачком). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-46-7.
  7. G.Kroschel, H.Stutzer; Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918.Herford, Verlag E.S.Mittler&Sohn,1994, ISBN 3-89350-693-4
  8. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918–1930), Лет 2/2000. Београд, 2000.
  9. Nowarra, Heinz: Die Entwicklung der Flugzeuge 1914-18, München 1959
  10. Paunović, M.; Svetska Avijacija 1783 - 1930. godine, Sportska Knjiga, Beograd, 1981.

Спољне везе

2)
Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. стр. 319. ISBN 3-8068-0391-9.
3)
G.Kroschel, H.Stutzer; Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918.Herford, Verlag E.S.Mittler&Sohn,1994, ISBN 3-89350-693-4
4)
Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching, ISBN 3-925505-78-4
5)
Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (на немачком). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-46-7
7)
Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8
8)
О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918–1930), Лет 2/2000. Београд, 2000.
Штампање