Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
абдула_марко_тодоровић [2019/08/20 19:58]
жељко_тодоровић
абдула_марко_тодоровић [2019/11/26 20:28] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 22: Линија 22:
 }} */ }} */
 ====== Абдула Марко Тодоровић ====== ====== Абдула Марко Тодоровић ======
-**Абдула Марко Тодоровић** (Матејевац код Ниша, 1780 — Пожаревац,​ 13/25. јануар 1823), трговац,​ један од истакнутих вођа [[Први српски устанак|Првог српског устанка]],​ учествовао је и у [[Други српски устанак|Другом српском устанку]] и подигао је Абдулину буну против [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]],​ која је трајала свега неколико дана (1821).+**Абдула Марко Тодоровић** (Матејевац код Ниша, 1780 — Пожаревац,​ 13/25. јануар 1823), ​српски ​трговац,​ један од истакнутих вођа [[Први српски устанак|Првог српског устанка]],​ учествовао је и у [[Други српски устанак|Другом српском устанку]] и подигао је Абдулину буну против [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]],​ која је трајала свега неколико дана (1821).
  
 ===== Биографија ===== ===== Биографија =====
 Школу је похађао у Нишу. Пошто је каменом убио неког Турчина,​ у страху од освете је пребегао у село [[Шиљеговац]] под [[Јастребац|Јастребцом]]. Одатле је отишао у Параћин,​ а затим у Пожаревац. У Пожаревцу је једно време радио са ортаком потурицом,​ пореклом из Дубравице,​ кога су звали Абдула.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 1)) Школу је похађао у Нишу. Пошто је каменом убио неког Турчина,​ у страху од освете је пребегао у село [[Шиљеговац]] под [[Јастребац|Јастребцом]]. Одатле је отишао у Параћин,​ а затим у Пожаревац. У Пожаревцу је једно време радио са ортаком потурицом,​ пореклом из Дубравице,​ кога су звали Абдула.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 1))
  
-У Првом српском устанку се брзо истакао,​ постао је [[барјактар]]. Током борби је рањен у леву руку, а док се лечио, радио је као цариник на Раму.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 1))+У Првом српском устанку се брзо истакао,​ постао је барјактар. Током борби је рањен у леву руку, а док се лечио, радио је као цариник на Раму.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 1))
  
-Године 1813после пада устанка је отишао из Србије у Немачку,​ али се на почетку Другог српског устанка вратио (1815). Учествовао је у борбама око Пожаревца,​ због чега је био одликован,​ а скренуо је и пажњу кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]],​ који га је прозвао Марко Абдул, по његовом ортаку,​ пошто су га и раније многи тако звали. Тај му је надимак остао до смрти. Потписивао се као Марко Абдулић а његови потомци су се презивали Абдулићи.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 1)) У борбама је по други пут рањен.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 1))+Године 1813после пада устанка је отишао из Србије у Немачку,​ али се на почетку Другог српског устанка вратио (1815). Учествовао је у борбама око Пожаревца,​ због чега је био одликован,​ а скренуо је и пажњу кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]],​ који га је прозвао Марко Абдул, по његовом ортаку,​ пошто су га и раније многи тако звали. Тај му је надимак остао до смрти. Потписивао се као Марко Абдулић а његови потомци су се презивали Абдулићи.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 1)) У борбама је по други пут рањен.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 1))
  
-По завршетку устанка 1815, кнез Милош га је поставио за [[обор-кнез]]а у [[Пожаревачка нахија|Пожаревачкој нахији]],​ а почетком 1816. за кнежевског старешину моравске кнежевине,​ највеће у пожаревачкој нахији, ​је поставио [[Стеван Добрњац|Стевана Добрњца]].+По завршетку устанка 1815, кнез Милош га је поставио за обор-кнеза у [[Пожаревачка нахија|Пожаревачкој нахији]],​ а почетком 1816. за кнежевског старешину моравске кнежевине,​ највеће у пожаревачкој нахији,​ поставио ​је [[Стеван Добрњац|Стевана Добрњца]].
  
 Ван ратног доба бавио се трговином. Увек је радио за свој интерес((Владимир Ћоровић,​ 1925, стр. 1)) и трудио се да максимално искористи свој положај,​ као главни пожаревачки кнез. Жалбе на његов рачун долазиле су кнезу Милошу са свих страна. Прек, осион, није трпео никога и често је долазио у сукоб са људима,​ поготову са богатим трговцима у пожареважкој нахији,​ пошто се и сам бавио трговином. Абдула се бранио говоривши да се ради о измишљеним оптужбама појединаца. Ван ратног доба бавио се трговином. Увек је радио за свој интерес((Владимир Ћоровић,​ 1925, стр. 1)) и трудио се да максимално искористи свој положај,​ као главни пожаревачки кнез. Жалбе на његов рачун долазиле су кнезу Милошу са свих страна. Прек, осион, није трпео никога и често је долазио у сукоб са људима,​ поготову са богатим трговцима у пожареважкој нахији,​ пошто се и сам бавио трговином. Абдула се бранио говоривши да се ради о измишљеним оптужбама појединаца.
Линија 37: Линија 37:
 Да би ставио у рад и под своју контролу кнезове,​ Милош је почетком 1820. године наредио да се изврши општи попис свих пореских и харачких лица и кућа у целој Србији,​ како би добио тачан увид у списак пореских обвезника. Стеван Добрњац и Абдула нису били задовољни ововом одлуком. У исто време Турци од августа 1820. године почели да нуде берате (декрете) и независност од Милоша,​ слободу свако у својој нахији,​ у замену да приме ферман (повељу турског цара). Највећи притисак је вршио Марашли Али-паша (Марашлија). Кнезови су сви сложно одбили турске понуде,​ а Добрњцу и Абдули се понуда учинила прихватљивом,​ па су почели јавно да критикују Милоша,​ називајући га тиранином и мучитељем народа. Да би ставио у рад и под своју контролу кнезове,​ Милош је почетком 1820. године наредио да се изврши општи попис свих пореских и харачких лица и кућа у целој Србији,​ како би добио тачан увид у списак пореских обвезника. Стеван Добрњац и Абдула нису били задовољни ововом одлуком. У исто време Турци од августа 1820. године почели да нуде берате (декрете) и независност од Милоша,​ слободу свако у својој нахији,​ у замену да приме ферман (повељу турског цара). Највећи притисак је вршио Марашли Али-паша (Марашлија). Кнезови су сви сложно одбили турске понуде,​ а Добрњцу и Абдули се понуда учинила прихватљивом,​ па су почели јавно да критикују Милоша,​ називајући га тиранином и мучитељем народа.
  
-Почетком 1821. године Добрњац и Абдула су пали у немилост Милоша,​ који је могао да некако поденсе непоштовање пореске политике,​ али је шуровање са Турцима сматрао опасним. И тог разлога,​ одлучио је да им одузме власт и лиши их привилегија,​ именовањем надзорника из Пореча Јоксима Милосављевића,​ за новог кнеза моравске кнежевине и за главног пожаревачког кнеза. Незадовољан оваквом одлуком,​ Абдула је тражио везе са Турцима,​ преко турског изасланика Мехмед-Есад-[[ефендија|ефендије]], који је бунио најихске кнезове.((Владимир Ћоровић,​ 1925, стр. 1))+Почетком 1821. године Добрњац и Абдула су пали у немилост Милоша,​ који је могао да некако поденсе непоштовање пореске политике,​ али је шуровање са Турцима сматрао опасним. И тог разлога,​ одлучио је да им одузме власт и лиши их привилегија,​ именовањем надзорника из Пореча Јоксима Милосављевића,​ за новог кнеза моравске кнежевине и за главног пожаревачког кнеза. Незадовољан оваквом одлуком,​ Абдула је тражио везе са Турцима,​ преко турског изасланика Мехмед-Есад-ефендије,​ који је бунио најихске кнезове.((Владимир Ћоровић,​ 1925, стр. 1))
  
 После избијања буне у Влашкој почетком 1821. године,​ грчки хетеристи су, у циљу ослобађања хришћанских народа од Турака,​ од Милоша тражили да исто учини и у Србији. Међутим,​ Милош је ову понуду одбио, сматрајући је нереалном. Под изговором да се треба спремити за турску најезду,​ Абдула и Добрњац су 28. марта/​9. априла 1821. подигли буну у Пожаревачкој нахији против Милоша.((Владимир Ћоровић,​ 1925, стр. 1)) Буна је трајала кратко,​ до 9/21. априла,​ јер је кнез Милош врло брзо сазнао за буну и одмах је угушио.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 2)) После избијања буне у Влашкој почетком 1821. године,​ грчки хетеристи су, у циљу ослобађања хришћанских народа од Турака,​ од Милоша тражили да исто учини и у Србији. Међутим,​ Милош је ову понуду одбио, сматрајући је нереалном. Под изговором да се треба спремити за турску најезду,​ Абдула и Добрњац су 28. марта/​9. априла 1821. подигли буну у Пожаревачкој нахији против Милоша.((Владимир Ћоровић,​ 1925, стр. 1)) Буна је трајала кратко,​ до 9/21. априла,​ јер је кнез Милош врло брзо сазнао за буну и одмах је угушио.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 2))
Линија 43: Линија 43:
 Буна, која је по њему добила назив Абдулина није наишла на народну подршку,​ нити је проузроковала озбиљна материјална разарања нити жртве. Добрњац је побегао Турцима 4/16. априла,​ а Абдула је ухваћен 8/20. априла. После дуге истраге Абдула је пуштен((Владимир Ћоровић,​ 1925, стр. 2)) на слободу 12. јануара 1822. Кнез Милош му је опростио и он је наставио да живи у својој кући у Пожаревцу,​ али му власт више није враћена.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 2)) Буна, која је по њему добила назив Абдулина није наишла на народну подршку,​ нити је проузроковала озбиљна материјална разарања нити жртве. Добрњац је побегао Турцима 4/16. априла,​ а Абдула је ухваћен 8/20. априла. После дуге истраге Абдула је пуштен((Владимир Ћоровић,​ 1925, стр. 2)) на слободу 12. јануара 1822. Кнез Милош му је опростио и он је наставио да живи у својој кући у Пожаревцу,​ али му власт више није враћена.((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 2))
  
-Убијен је пред вратима своје ​[[авлија|авлији]]((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 2)) 13/25. јануара 1823. По неким претпоставкама,​ убиство је извршено по наредби кнеза Милоша.+Убијен је пред вратима своје авлији((Милан Ђ. Милићевић,​ 1888, стр. 2)) 13/25. јануара 1823. По неким претпоставкама,​ убиство је извршено по наредби кнеза Милоша.
  
 ===== Литература ===== ===== Литература =====
Штампање