Ченгеле, окови, тешке лисичине,1) апарат за извршење смртне казне. Биле су уз набијaње на колац у дугој и честој употреби широм Османског царства.2)
Ченгеле су добиле назив по ченгелу, који на турском језику значи „кука“.3) Састоје се од два висока стуба, повезана двема водоравним пречкама. Доња пречка може бити на четири, а горња на осам метара од земље. За доњу пречку учвршћене су оштре гвоздене куке, по метар и више дугачке, обично у паровима. Осуђеник, руку и ногу везаних на леђима, конопцем се подиже на горњу греду изнад куке. Затим се конопац пресече, осуђеник пада на куке и остаје тако како се закачи до смрти, а и после смрти. Нешто једноставнији начин, примењиван у Босни до средине 19. века, где се кука, привезана за конопац, забијала осуђеном под ребра, па би се обесила о стуб или о дрво и тако остављала.4)
У Србији се ченгеле нису користиле за извршење смртне казне после 1815.
Cengele