Садржај

Хидроавион Ханза Бранденбург W.18

Ханза Бранденбург W.18

Ханза Бранденбург W.18 (нем. Hansa Brandenburg W.18), немачки морнарички ловац-извиђач. Први лет авиона је извршен почетком 1917. године. Главни корисник овог авиона је била Ратна морнарица Аустроугарске и Немачке. Авион је био напреднија варијанта авиона Ханса Бранденбург CC.1)

Пројектовање и развој

Аустроугарско Поморско Ваздухопловство (ПВ) је још 1916. користило ловачке хидроавионе који су исто као и сувоземни ловци имали задатак да се боре са противничким авионима. Хидроавиони ловци су били специфични јер им је задатак пре свега био одбрана акваторија од непријатељских авиона. У Ханса Бранденбургу је инж. Ернст Хајнкел конструисао хидроавион једноседи двокрилац, по угледу на хидроавион Лонер Л, који је добио назив Ханса Бранденбург ФБ. Даљим побољшањем овог авиона настао је Ханса Бранденбург ЦЦ наоружан митраљезом, а из њега ловачки хидроавион Ханса Бранденбург W.18.

Технички опис

Авион Ханса Бранденбург W.18 је био побољшана варијанта авиона Ханса Бранденбург CC, био је такође једномоторни двокрилни једноседи ловачки хидро авион.

Авион је потпуно дрвене конструкције. Труп је у облику чамца обложен водоотпорним шпером, а крила су дрвене конструкције пресвучена платном. Крила су четвртастог облика са заобљеним крајевима. У односу на свог претходника CC, имао је са сваке стране крила по пар упорница а затезање крила се обављало помоћу укрштених челичних ужади. Овакав облик упорница је имао мањи аеродинамички отпор у односу на упорнице система „паук“ или „звезда“. Доња крила код овог авиона су благо закошена у односу на горње крило које је управно на труп авиона па изгледа да су нешто краћа од горњих. Испод доњих крила су постављени пловци који обезбеђују стабилност при узбурканом мору. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. У међупростору између крила је био смештен шесто цилиндарски линијски водом хлађен мотор Хиеро 147 kW/200 KS или Хиеро 170 kW/230 KS који је био причвршћен на челичну конструкцију ослоњену на труп авиона. Потисна елиса која покреће авион је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака. Кокпит пилота је био отворен и налазио су у трупу авиона испред крила. Авион је био наоружан са два фиксна митраљеза Шварцлозе (нем. Schwarzlose) калибра 8,00 mm. Димензије овог авиона су биле нешто веће од претходника Ханса Бранденбург CC2).

Оперативно коришћење

Авион Ханза Бранденбург W.18 је био углавном намењен аустроугарској морнарици. Прототип је полетео 1917. године са мотором Бенц Bz III снаге 112 kW/150 KS, док је у серијској производњи у два авиона уграђиван мотор Хиеро 147 kW/200KS а у осталих 45 авиона је уграђен мотор Хиеро 170 kW/230 KS.3) Укупно је испоручено 47 ових авиона аустроугарској морнарици у периоду од септембра 1917. до маја 1918. године. Један авион са Бенц Bz III мотором (вероватно прототип) је испоручен немачкој морнарици.

У југословенском поморском ваздухопловству

Југословенско Поморско Ваздухопловство (ПВ) је користило два заплењена авиона Ханза Бранденбург W.18 који су популарно звани Мали Бранденбург (за разлику од Великог Бранденбурга који је био назив за авион Ханза-Бранденбург W.13). Били су погоњени мотором Hiero Typ H IV снаге 230 KS. Коришћени су за тренажу пилота до половине двадесетих година двадесетог века. Носили су ознаке Ев. Бр. Н7х, Н9х (Н-наставни, х-хидроавион).

Корисници

Сродни чланци

Литература

Спољне везе

Hanza Brandenburg W.18

1)
http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/274-hanza-brandenburg-w-18
2)
http://www.aviastar.org/air/germany/brandenburg_w18.php
3)
Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)“. Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X.