| Тимофеј Флорински |
|---|
| Рођење: 9. новембар 1854. Петроград, Русија Смрт: 2. мај 1919. Кијев, Русија Познат као: филолог, слависта и професор |
Тимофеј Дмитриевич Флорински (рус. Тимофей Дмитриевич Флоринский) (Санкт Петербург, 28. октобар/9. новембар 1854 — Кијев, 2. мај 1919), филолог, слависта и професор универзитета у Кијеву.
Син је Д. И. Флоринског, рођен 1854. Окончао је курс на универзитету у Петрограду, на историјско-филолошком факултету. Током 1880—82. предавао је на вишим женским курсевима. Године 1881. одбранио је магистарску дисертацију Южные славяне и Византия во второй четверти XIV века. Године 1882. постао је доцент на универзитету Св. Владимира у Кијеву. Године 1888. одбранио је докторску дисертацију Памятники законодательной деятельности Душана и ускоро је био назначен ординарним професором и деканом историјско-филолошког факултета. Касније је написао и: Афонские акты и фотографические снимки с них в собраниях П. И. Севастьянова (СПб., 1880); Политическая и культурная борьба на греческом Востоке в первой половине XIV в. (Кијев, 1883); Лекции по славянскому языкознанию (I дио, 1895, II — 1897). У часопису „Киевских университетских известиях” Ф. је објавио критички преглед критико-библиографический обзор новейших трудов и изданий по славяноведению.
Флорински је уређивао „Славянский ежегодник” (од 1884) и штампао је Западные славяне в начале и конце XIX ст. (Кијев, 1895). Велику полемику су изазвали његови чланци у листу „Киевлянин” за 1899, који су касније прештампани под именом Малорусский язык и „украiнсько-руський“ литературный сепаратизм (СПб., 1900).
Дописни је члан Српског ученог друштва од 1883. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892. Дописник је Академије друштвених наука од фебруара 1897.