Стојан Аралица

Стојан Аралица
Рођење: 24. децембар 1883. Шкаре, Оточац, Аустроугарска Смрт: 4. фебруар 1980. Београд, СФРЈ

Стојан Аралица (Шкаре, Оточац, 24. децембар 1883 — Београд, 4. фебруар 1980), српски сликар и графичар, који је био члан Удружења ликовних уметника Србије, Српске академије наука и уметности (САНУ) и Југославенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ).

Сликар и графичар Стојан Аралица је основно образовање стекао у родном Оточцу, а учитељску школу је завршио у Осијеку. За време учитељевања почео је да се бави сликарством и тада је направио своје прве слике. Прве поуке из сликарства је добио у приватној школи Хенриха Книра у Минхену. Године 1910. уписује се у класу Карла Мара на минхенској Високој школи за ликовну уметност, а две године касније прелази у класу Лудвига Хертериха. По избијању Првог светског рата враћа се у Загреб и отвара приватну сликарску школу. Потом одлази у Праг, где похађа графички одсек Академије за ликовну уметност, код Аугуста Бремса, а потом код Макса Швабинског.¹⁾ Део живота је провео у Риму, Паризу, Стокхолму, а једно време је провео у селу Брестач код Руме, где је радио као учитељ. После 1948. настањује се у Београду где остаје до краја живота.

Његов опус чини преко 1.500 уметничких дела. Он се хронолошки може поделити на минхенску, париску, загребачку и београдску фазу, са јасно одређеним стилским обележјима. У првој фази видљиви су утицаји академизма и сецесије. Почиње са портетима и сакралним мотивима, да би потом наставио да ради портете и актове. У Паризу из основа мења уметнички приступ, а најчешћи мотиви су му пејзаж и мртва природа. У време када је живео у Загребу сликао је властити доживљај предела са Јадрана. То је најуспешније доба његовог стваралаштва, са сликама пуним топлине, светлости и интезивне чисте боје. Његово дело је пуно ведрине и оптимизма, са истанчаним осећајем за боју и прозрачну атмосферу медитеранског поднебља. Најзначајније слике: Мотив из Лошиња, Жена са сламним шеширом, Портрет Б. Петронијевића, Пут и др.²⁾

Доминантан сликарски стил му је у духу париског постимпресионизма и лирске апстракције.

Дописни члан САНУ постаје 14. 11. 1965; редовни од 7. марта 1968. године. Био је члан ЈАЗУ (Југословенске академије знаности и уметности) у Загребу, члан је УЛУС-а и уметничких група Облик, Дванаесторица и Шесторица. Самостално је излагао у Загребу, Осијеку, Карловцу, Београду, Сплиту, Стокхолму, Сомбору. У Оточцу је 1972. основао фонд Стојана Аралице.

Дела му се налазе у Загребу у Модерној галерији и Галерији савремене уметности, у Београду у Народном музеју, Музеју савремене уметности и Музеју града Београда, Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду, Галерији уметнина у Сплиту и у другим југословенским и иностраним збиркама. У Оточцу је у Спомен дому 1979. основана посебна збирка слика С. Аралице.

Умро је у Београду, 4. фебруара 1980. године, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Заједно са својим колегама Петром Палавичинијем и Бранком Поповићем, Јован Бијелић је 1926. формирао групу „Облик” коме приступају: Петар Добровић, Живорад Настасијевић, Тома Росандић, Вељко Станојевић, Сретен Стојановић, Сава Шумановић и Марино Тартаља као чланови оснивачи, а касније овој групи приступају: Игњат Јоб, Зора Петровић, Иван Радовић, Мате Размиловић, Ристо Стијовић, архитект Драгиша Брашован. Ова групу су сачињавали већ афирмисани ликовни уметници. Правила групе су донета на седници од 8. новембра 1930. године а Министарство унутрашњих послова их је потврдило 20. јула 1932.³⁾ Касније су групи приступали и остали уметници као и сам Стојан Аралица.

У току живота и рада Стојан Аралица је добио многа признања:

• 1959. Октобарска награда Београда,
• 1963. Седмојулска награда,
• 1970. Споменица у част новоизабраног члана САНУ,
• 1973. Награда АВНОЈ-а,
• 1974. Прва плакета Председништва САНУ за допринос науци и уметности,
• 1977. Ровињска награда сликару.

• Орден рада са црвеном заставом,
• Орден заслуга за народ,
• Орден братства и јединства.
• Орден Републике са златним венцем

• Загребу 1920, 1921 (са З. Шулентићем); 1929, 1933, 1937, 1939, 1961/1962, 1973;
• Осијеку 1920, 1940;
• Карловцу 1926;
• Београду 1929, 1935, 1951, 1958, 1962, 1963, 1973;
• Прагу 1932/1933;
• Сплиту 1935;
• Стокхолму 1948;
• Врбасу и Сомбору 1971;
• Оточцу 1979. и 1980.

• Паризу (Салон д’Аутомне 1927, Салон дес Индéпендантс 1928, затим Изложба четворице југославенских сликара 1931, и Југославенска уметнича изложба 1932);
• Лондону (Изложба југославенског вајарства и сликарства) 1930;
• Гетеборгу (Група шведских сликара) 1930;
• Софији, Пловдиву, Прагу (изложбе групе Облик) 1934;
• Београду: Пролећне изложбе југословенских уметника 1935–1940;
• Група Дванаесторица 1937/1938, 1938/1939;
• Изложба УЛУС-а 1945, 1948;
• Група Шесторица 1956;
• Октобарски салон 1960;
• I, II и III тријенале ликовних уметности 1961, 1964. и 1967;
• Уметници чланови САНУ, 1980;
• Загребу: Годишња изложба загребачких умјетника 1935, 1936;
• Пола века хрватске уметности 1938/1939;
• XV изложба групе хрватских уметника 1940;
• Група Шесторица 1954;
• Тузла (изложба југославенског портрета) 1967.

• Тома Росандић
• Сава Шумановић
• Живорад Настасијевић
• Драгиша Брашован

• Српска енциклопедија, Том 1, Матица српска Нови Сад, САНУ Београд, Завод за уџбенике Београд, 2010, ISBN 978-86-7946-078-3
• Протић Миодраг Б., Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе, 1970., Нолит, YU-Београд
• Трифуновић Лазар, Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе, 1973, Нолит, YU-Београд
• Arsène Alexandre: Une intéressante exposition de peintres yougoslaves. Le Figaro, 16. IV 1931.
• Božo Lovrić: Katalog výstavy obrazů akademického malíře Stojana Aralici. Praha 21. XII 1932 – 10. I 1933.
• Ragnar Hoppe: Stojan Aralica. Galerie Moderne. Stockholm 1948 (Katalog).
• Алекса Челебоновић: Тежња изворности у српском сликарству између два рата. Југословенска уметност XX века. Четврта деценија. *Београд 1971, 32, 34, 64, 190.
• Божо Ловрић: Лички сликар у Прагу. Живот и рад, 6(1933) XИВ/85, стр. 274–277.
• Бора Ђорђевић: Сликар којега је портретирао Крлежа. Вјесник, 40(1980) 10. II, стр. 11.
• Верена Манч (В. М.): Изложба Стојана Аралице. Обзор, 77(1937) 98, стр. 2.
• Владимир Луначек: Слике и цртежи из Шпаније и Африке. Изложба Стојана Аралице и Златка Шулентића у Улриховом салону. Обзор, 62(1921) 93, стр. 2.
• Владимир Малековић: Аралица у завичају. Ибид., 15. ИВ, стр. 13.
• Владимир Малековић: Сликарство Стојана Аралице (Предговор каталогу »Аралица Оточцу, Оточац Аралици« за изложбу у Оточцу од 11. — 19. IV 1980). Оточац 1980.
• Владимир Малековић: Стојан Аралица (1883–1980). Ибид., 6. ИИ, стр. 6.
• Вук Драговић: Аралица. Политика, 28(1931) 8457, стр. 7.
• Густав Крклец: Изложба слика Стојана Аралице. Живот и рад, 2(1929) ИИИ/15, стр. 236.
• Густав Крклец: Изложба Стојана Аралице. Ријеч Срба-Хрвата-Словенаца, 2(1920) 18, стр. 6.
• Д. И.: Уз изложбу Стојана Аралице. Књижевне новине, 4(1951) 29. V.
• Драгован Шепић: Стојан Аралица (каталог изложбе). Загреб 1961/1962.
• Ђорђе Протић: Стојан Аралица, горостас нашег сликарства. Дневник (Нови Сад), 16(1980) 5–18. III.
• Зденка Мунк (Зем.): Стојан Аралица о свом ликовном изражавању. Новости, 31(1937) 98 (10. IV), стр. 11.
• Зденка Мунк: С изложбе хрватских умјетника: Стојан Аралица. Ибид., 34(1940) 297, стр. 17.
• Иво Шрепел (Иво Ш-л): Изложба Стојана Аралице. Јутарњи лист, 22(1933) 7865, стр. 9.
• Лазар Трифуновић: Српско сликарство 1900–1950. Београд 1973.
• Лазар Трифуновић: Стојан Аралица. Израз (Сарајево), 3(1959) III/1, стр. 1–4.
• Љубо Бабић (Љ. Б.): Изложба четворице у Паризу. Обзор, 72 (1931) 87, стр. 2.
• Милорад Поповић: Интервју са Стојаном Аралицом. Сликати треба срцем. Око, 1979, 9–23. VIII, стр. 9.
• Миодраг Б. Протић: Савременици, 2. Београд 1964, 132–135.
• Миодраг Б. Протић: Српско сликарство XX века, 1. Београд 1970, 225–227.
• Миодраг Коларић: Стојан Аралица. Салон Модерне галерије (каталог изложбе). Београд 1962.
• Мирко Кујачић (М. К.): Стојан Аралица. Недељне информативне новине, 1(1935) 4, стр. 8.
• Момчило Стевановић: Стојан Аралица (монографија). Загреб 1963.
• Павле Васић: Уметнички живот, 2. Београд 1976, 75.
• Раде Драинац: Стојан Аралица. (Поводом његове изложбе слика у Француском клубу.) Правда, 31(1935) 10 916 (23. III), стр. 4.
• Растко Петровић (Н. Ј.): Изложба Стојана Аралице. Политика, 32(1935) 9642 (22. III), стр. 14.
• Сретен Стојановић: Изложба слика; Стојана Аралице. Политика, 26(1929) 29. И.
• Станислав Живковић: Стојан Аралица. Галерија САНУ 21. Београд 1973 (каталог изложбе с лит.).
• Тодор Манојловић: Нове слике Стојана Аралице. Српски књижевни гласник, НС, 1929, XXВИ/4, стр. 305–306.
• Цвито Фисковић: Изложба Стојана Аралице. Ново доба (Сплит), 18(1935) 286, стр. 7.

• Биографија на сајту САНУ
• Stojan Aralica (1883 - 1980)
• Стојан Аралица Хаосс
• Stojan Aralica
• Stojan ARALICA Žena sa slamnim šeširom (1934)
• Стојан Аралица биографија

Stojan Aralica