Рјечник Ха

Хава — ваздух, поднебље, клима.¹⁾

Хазна — благајна, благајница, ризница, благо.²⁾³⁾

Хајван или ајван — животиња, стока.⁴⁾

Хан — зграда за преноћиште путника.⁵⁾

Ханума — госпођа.⁶⁾

Харач — стари лични порез.⁷⁾

Хас — државно добро.⁸⁾

Хасура или асура — простирач исплетен од меке трстике, шаше или роговине.⁹⁾

Хатар — љубав, воља, обзир.¹⁰⁾

Хафиз — онај који зна читав Куран напамет.¹¹⁾

• Иво Андрић, Кућа на осами - Речник турцизма, уредник Чедомир Мирковић, Вук Крањчевић, „Просвета” д.д., Београд, 1997, ИСБН 86-07-01079-4
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.

Rjecnik Ha