Рјечник Ти

Тија — тиха, тијана — врло тиха, тијано — врло тихо.¹⁾

Тимарити — водити бригу о стоци, чистити је са четком и сл.²⁾

Тиморина — измаглица.³⁾

Тиморне — високе (планине).⁴⁾

Тинта — мастило. Види и тинтарница.⁵⁾

Тинтара — увредљив назив за главу.⁶⁾

Тинтарница — посуда за тинту, обично мала флашица.⁷⁾

Тирати — дирати.⁸⁾

Тител — титула.⁹⁾

Титрање — 1. вибрирање 2.¹⁰⁾ врста дјечје игре, исто као пиљкање.¹¹⁾

Тић — птић, младунче птице.¹²⁾

Тица — птица. Чест израз у народном говору (…да сам тица ил голубић, да одлетим дол на Љубић…).¹³⁾¹⁴⁾

Тишљар или тишљер — столар, обртник који обрађује дрво.¹⁵⁾

Тиштити — 1.¹⁶⁾ мучити, чинити неспокојним 2.¹⁷⁾ згуснути се на лаганој ватри, као млијеко да би се добио бољи скоруп.

Тиштук — кратка гредица између дужих греда на кући. Лежи на вјенчаници, а ставља се да затвори шупљину између двије греде и то од вјенчанице до крова.¹⁸⁾

• Љубомир Кокотовић, Гут бај Бродвеј ело Вранс, ГНБ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин, 1996.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Завичајни клуб Кордунаша Београд, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9

Rjecnik Ti