Драгати — миловати.1)
Примјер: „Подрагао сам је по коси.”
Драго — мило, прирасло срцу.2)
Драгоман — тумач.3)
Драгун — кожни огртач.4)
Дражити — изазивати, иритирати, провоцирати.5)
Примјер: „Немој да ме дражиш.”
Драисати — шкрабати, шврљати, писати нешто.6)
Дранчити или драњчити — мољакати, молити за нешто на недостојан начин.9)
Драслити се — грубо се чешати.
Драча
Примјер: „Одаклен си ту драчу навукао?”
Дреар — радник на стругу.14)
Дрељити се — гледати у некога дрско, изазивачки.15)
Дреждити — чекати, ишчекивати.16)
Примјер: „Дреждим овдје цијели дан.”
Дрека — вика, галама. Види и дречати.17)
Дренић
Примјер: „Саш добити овим дрен'ћом по леђима!”
Дретва или дрот — уплетени јачи конац за крпљење обуће. Види и дретвати.20)
Дретвати — крпити обућу. Види и дретва.21)
Дречати — викати, плакати, дерати се. Види и дрека.22)
Примјер: „Зашто дречиш без везе?”
Дреш — вршилица за жито.23)
Дрешити — одвезивати нешто завезано.24)
Дријем — дрем, лагани санак, поспаност.25)
Примјер: „Све је пало у сан ил у дријемак.”
Види и српску народну пјесму под насловом Дријем св. Николе.
Дрискати — имати пролив/пролијев. Види и дришљив.26)
Дритлин — уска трака нечега, као платна, сланине и слично.27)
Дришљив
Дрктати — дрхтати, трести се.30)
Државина — посјед.31)
Дрлеџа — нешто ружно или старо, као нпр. старо кљусе.32)
Дрљупати — черупати неког, узимати све што је могуће.33)
Дрма — грубо бијело платно од конопље. Некада најраширенија врста платна на селу.34)
Дрмеш — врста брзе плесне игре, уз много дрмања, одатле и име.35)
Дрмити — мировати као умртвљен, као кад се ватра смири, кад се чека мирно на једном мјесту, кад киша непрекидно пада дуже вријеме итд.36)
Дрндати се — возити се по неравном терену.37)
Примјер: „Доклен ћемо се више дрндати по овој цести?”
Дроње — стара одјећа, дроњци. Види и траље.38)
Дроб — утроба, цријева/црева.39)
Дроба — кукурузни крух (кру, хљеб, хлеб) уситњен и печен на масти.40)
Дробоња — човјек који добро једе, или са великим стомаком.41)
Ово се често чуло када су старији покушавали да дјецу натјерају да једу: „Такмичили се дробоња и сркоња. И дробоња је увијек побиједио јер је био јачи.” Сркоња је очито измишљени лик који није хтио да једе (дроби крух у млијеко/бијелу каву (кафу)) већ само да пије (срче).
Дрожд — ком (при прављењу ракије), троп. Види и дрождити.42)
Дрождити — мљети грожђе. Види и дрожд.43)
Дропљоша — погрдан назив за дебелу жену.44)
Дрсати — понашати се дрско.45)
Друга — 1.46) врста вретена за дебља предива 2.47) пријатељица.
Примјер за 2: „Ово ти је моја вјерна друга.”
Другач — другачије.48)
Другање — припремање дебљег предива на други.49)
Друпчије — другачије.50)
Дружина — породична задруга.51)
Дружинче — члан дружине.52)
Дружинска соба — заједничка соба у којој се окупља породица, данас је то дневни боравак.53)
Дрвари — људи који сакупљају дрва по шуми.54)
Дрвењача — ципела са ђоном од дрвета.55)
Дрвљаник — мјесто гдје су се довозила и цијепала дрва за огрјев.56)
Држало — дршка алатке.57)
Држаљка — мотка поред брви (рукохват), ради држања приликом преласка на другу обалу.58)
Држећи (држећа) — неко ко је у доброј физичкој кондицији са обзиром на године старости.59)
Rjecnik Dr