Рјечник Ве

Ведрица — дрвена посуда за ношење воде са извора.¹⁾

Вежа — средња просторија у кући.²⁾

Вежено кумство — кумство успостављено крштењем и вјенчањем.³⁾

Везир

• највиша титула у државној хијерарији турске царевине⁴⁾
• министар, гувернер једне покрајине⁵⁾
• управник вилајета.⁶⁾

Вела — врста, сорта, „фела”.⁷⁾

Великачко — велико,⁸⁾ или јако велико.⁹⁾

Веља — велика.¹⁰⁾

Верак — суштина, мисао, нарав, обичај.¹¹⁾

Вересија — продаја уз почек, продаја уз кредит.¹²⁾

Весма — веома, врло.¹³⁾

Верати се — пењати се.¹⁴⁾

Вересија — давање робе на почек (на дуг, на кредит).¹⁵⁾

Вериге — ланац са куком за вјешање посуде или лонца, при кувању хране.¹⁶⁾

Вермати или фермати — уважавати.¹⁷⁾

Вертик — готово, завршено.¹⁸⁾

Вертун или фертун — кецеља, прегача.¹⁹⁾

Веругати — кривудати.²⁰⁾

Већил — намесник, заменик.²¹⁾

Већилар — заступник, заменик, економ.²²⁾

Већма — више (количински или по јачини).²³⁾

• Иво Андрић, Кућа на осами - Речник турцизма, уредник Чедомир Мирковић, Вук Крањчевић, „Просвета” д.д., Београд, 1997, ИСБН 86-07-01079-4
• Љубомир Кокотовић, Гут бај Бродвеј ело Вранс, ГНБ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин, 1996.
• Мирољуб Манојловић, Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1825-1839, Зборник 1, уредник Јасмина Николић, Историјски архив Пожаревац, 2011, ИСБН 978-86-84969-40-0
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, број 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Завичајни клуб Кордунаша Београд, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9

Rjecnik Ve