Рјечник Аш

Аша — коњски покровац, обично лепо украшен везом.¹⁾

Ашљак (балкански турцизам од (турски açlak — прост, глуп, ограничен, мршав, слабомоћан)) — скитница, нерадник, олош, особа без морала.²⁾

Ашчибаша — главни кувар.³⁾

Ашчија (балкански турцизам од (турски aşçi))⁴⁾ — кувар.⁵⁾

Ашчијати — кувати и служити о светковини.⁶⁾

Ашчиница — куварица, жана која о породичним свечаностима припрема храну за госте.⁷⁾⁸⁾

Ашчинка — куварица на свадби.⁹⁾

Ашчика — куварица.¹⁰⁾

Ашчилук — куварска вештина, део вароши где су ашчинице.¹¹⁾

Ашџија — гостионичар.¹²⁾

• Мирољуб Манојловић, Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1825-1839, Зборник 1, уредник Јасмина Николић, Историјски архив Пожаревац, 2011, ИСБН 978-86-84969-40-0
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Милорад Сијић, Значајни људи Крушевца: (1833-1944), Епархија крушевачка, Крушевац, 2012, ИСБН 978-86-89241-013
• Марта Бјелетић, Етимолошки речник српског језика, број 1-А, Институт за српски језик, САНУ, Београд, 2003, ИСБН 86-82873-04-4

Rjecnik As