Позајмљенице, речи преузете из страних језика које су се гласовно и граматички прилагодиле и постале део српског језика. У српском језику постоји доста речи позјамљених из других европских језика, које су прилагођене домаћим речима, тако да се оне ни не осећају као речи страног порекла. У сваком живом језику постоје позајмљене речи из других језика.1)
Позајмљенице су настале као резултат међујезичких контаката и утицаја. Настале су како због потребе именовања појмова народа из чијег језика речи потичу, тако и за попуњавање лексичких празнина у језику примаоцу. Позајмљенице не представљају последицу страних утицаја, нити процес који је искључиво везан за стандардни језик, већ се оне јављају и у народном језику, посебно када не постоји референт међу домаћим речима.2)
Према језику из којег су преузете, позајмљенице у српском језику имају посебне називе.
Према неким ауторима елементи из језика даваоца могу прећи у језик примаоца на три начина:3)
Порекло позајмљенице одређује се према језику даваоцу или језику посреднику.
Разликују се примарно и секундарно прилагођавање, које на пољу значења усвојене стране речи обухватају три врсте промена реплике у односу на модел изворне речи:4)
Примарно прилагођавање подразумева потпуно подударање или сужење значења, док секундарно обухвата проширење значења позајмљене речи у односу на модел.11)
Да би се нека страна реч укључила у други језички систем, она мора да прође кроз процес прилагођавања. Према бројним ауторима прилагођавање се може вршити на четири нивоа:12)
Најбољи показатељ да је нека позајмљеница укључена у било који језик примаоца, јесте када је њен облик формиран у складу са правописним правилима језика примаоца.13) Осим правописног, у случајевима неких језика даваоца је потребно извршити и звучно прилагођавање код језика примаоца, те се правописно и звучно међусобно условљавају.14)
Веома битан елемент код преузимања страних речи јесте став друштва. У току историје су се сретали различита мишљења и погледи. Највећи отпор према продирању страних речи у матерњи је био пуризам, који је тежио да у потпуности избаци стране речи из језика. Док је у прошлости, у земљама које су се налазиле у оквиру Аустроугарске империје пуризам био веома изражен, у српском језику је лако прихватање позајмљеница постало трајно обележје језичког стандарда. Такав став је остао и до данас, с тим да се пуризам развија искључиво међу лаицима.15)
Позајмљивање речи из страних језика је природни процес и један је од главних начина обогаћивања језика. Прихватање нових речи, омогућава именовање ствари и лакше изражавање на адекватан начин. Док се неке позајмљене речи могу лако могу препознати као речи страног порекла, неке друге су толико интегрисане у језик, да су само стручњаци способни да их издвоје као позајмљенице.16)
Међутим, треба бити пажљив са увођењем страних речи. Да би се одржао језички квалитет, неопходно је прилагођавање позајмљених речи на свим нивоима. Процес прилагођавања речи је дуг процес, у коме је потребно да учествују различити стручњаци.17) Осим тога, веома је битно да се оне не употребљавају када то није потребно.18) Употреба страних речи је неоправдана, ако се страна реч може лако превести већ потсојећим речима у српском језику, а може бити оправдана ако пружа могућност употребе далеко краћег изражавања, него већ постојећим домаћим речима или изразима, ако уводи неку нову нијансу суштински другачију по значењу у односу на постојеће речи или ако служи да означи потуно неко потпуно нов термине.19)
Романизми су речи које су позајмљене из:
Позајмљенице из шпанског језика (хиспанизми): канибал, флота, флотил, хунта.
Грцизми или грецизми су речи преузете из грчког језика: анатема, атмосфера, арханђео, анђео, библиотека, географија, гипс, граматика, друм, ђаво, епископ, икона, јефтин, кит, комад, лексикон, ливада, липсати, манастир, олтар, патријарх, подрум, хиљада, хор, фантазија, филолог. Речи из грчког језика преузете су директно из грчког језика или посредством неких других језика, као што су турски и романски језици. Исто тако су у српском језику прихваћене и речи које су настале у грчком из неких других језика, као што је случај са религијским терминима из хебрејског.26) Са хронолошког аспекта разликују се:
Турцизми су речи позајмљене из турског језика. Турски језик је почео да се развија у Анатолији крајем XI века, када су на Балканско полуострво дошла турска племена из централне Азије, под командом Селџука, успостављајући контакте са другим народима, такође и Словенима. Контакти Словена са Турским племенима трајали су дуже од хиљаду година, због чега су сви словенски језици пуни турцизма.30) Сматра се да се највећи број позајмљеница из турског раширио преко отоманске администрације и војске, као и домаћих муслимана и чиновника, представника њиховог друштвеног и државног уређења и културе.31) Највише позајмљених речи управо је из турског језика, има их око 3.000, од чега је половина и даље у употреби.32) За разлику од германизма, који је потиснут, након Првог и Другог светског рата, када је Србија највише страдала од Немаца, и поред великог отпора Срба према турском јарму, многе речи турског порекла су опстале, између осталог и због тога што означавају тако специфичне појмове, као што су јатаган, ханџар, кубура, да немају еквивалент, ни у српском, нити у било ком другом европском језику.33) Речи турског порекла, које немају свој домаћи еквивалент, многи често сматрају домаћим речима.34)
Неке речи су преко турског, у српски језик дошле из арапског, персијског и грчког језика (авлија, димије, ђугум/ђугун, ђунија, кревет, мазгал/мазгала, сунђер, ћуприја),35) неке су распрострањене само регионално, а неке су временом избачене из употребе. Неке преузете речи данас у турском језику имају потпуно друго значење. Примери турцизма: алманах, ат, баклава, барјак, боја, будала, бунар, бурек, дугме, дуван, ђердан, ексер, занат, јастук, јогурт, јатаган, јорган, кавга, казан, кајмак, кашика, комшија, конак, кула, кусур, кутија, леш, мајмун, мамуран, мегдан, муштерија, муштикла, мердевине, олук, ортак, пазар, памук, папуча, пенџер, пита, ракија, сандук, таван, торба, топ, фитиљ, хајдук, чакија, чарапа, чаршав, чесма, чобанин, ћевап, ћуфте, џеп, џезва, шал, шећер. Неке речи су усвајањем добиле српске наставке, док су неке друге добиле наставке у турском језику: безобразлук, лоповлук, читлук.
Германизми су речи позајмљене из немачког језика: ађутант, асупух, вага, генерал, гелер, есцајг, зихернадла, кофер, кригла, кромпир, ластиш, лустер, мајстор, молер, пегла, пертла, рајснегла, рајсфершлус, рерна, ролетна, симс, тегла, тацна, фрајла, цех, шалтер, шанац, шине, шлиц, шминка, шмиргла, шраф, штикла, штрудла. У неким случајевима осим речи су позајмљене и читаве граматичке структуре: доћи к себи, освестити се, без да ја то знам, а да ја то не знам, без да кажем, да не кажем, двадесет година стар. Сматра се да су се немачке речи нашле у српском језику највише посредством Срба који су се били на територији Аустроугарске, а већи део тих речи сматра се варваризмима.36)
Бохемизми или чехизми су речи из чешког језика: копачка, наслов, назор, повод, робот (пореклом из старословенског - работа), склек, спис, часопис, улога. Заједно са речима позајмљеним из руског језика, чине словенизме.
Русизми су речи позјамљене из руског језика : брак, двојник, запета, кадет, катјушка, козак, кружок, личност, маљутка, одељење, потпуковник, потпоручник, пуковник, редов, спутњик, услед, учтивост, чај, чистка, шашка, шињел.
Мађаризми или хунгаризми су речи позајмљене из мађарског језика: ашов, бунда, варош, вашар, гулаш, каруце, кец, кецеља, коњ, кочија, лопов, мачка, пунђа, сабља, салаш, соба, ципеле, чардаш, чопор, чизме, чилаш.
Англицизми су речи из енглеског језика: викенд, кеш, клуб, комбајн, компјутер, паркинг, снајпериста, спорт, тенк, трактор, трамвај, филм, хит, џемпер, шоу.
Повезаност српске и англофоне језичког и културног простора је постојала одувек. Утицај енглеског језика на српски је до 20. века био врло скроман, али је до највеће експанзије дошло са променом политичког уређења Европе, у последњој децинији 20. века, посебно са доминантном улогом енглеског језика у међународним политичким односима, трговини, стручној терминологији, поп-култури. Са глобализацијом енглески језик је постао језик глобалних медија комуникације. Англицизми се активно срећу свуда, јер у српском језику не постоји довољно израза спремљених да означе огроман број нових концепата,37) који захваљујући брзом преносу података и производима пореклом из земаља у којима се енглески језик користи као стандардни.38)
Црквенословенизми везане су за било какву црквену терминологију. Могу бити:
Интернационализми су речи које воде порекло из класичних језика, грчког и латинског, а употребљавају се са истим значењем у истом или у сличном облику у различитим, најчешће европским језицима. Већина интернационализама имају само основу у класичним језицима, а настали су у новије време: телевизија, астронаут.39)
Егзотизми су речи које су прихваћене из једног језика, а воде порекло из неког другог сасвим далеког и мање познатог језика, а обично служе за појмове који су специфични за њихову културу и обичаје: гејзир, гну, иглу кечап, суши.40)
Pozajmljenice