Ото Дубислав Пирх (нем. Otto Ferdinand Dubislav von Pirch) (Бајројт, 1. мај 1799 — Бреслава, 20. јун 1832), капетан у пруској војсци.
Родио се као син јединац, 1. маја 1799. године у Бајројту (нем. Baireuth), где му је отац служио у гарнизону. Био је леп и живахан дечак. Због своје бистрине, постао је љубимац немачког хумористе Жана Пола Рихтера. Као гимназијалац, са 16 година, ступио је у добровољце и борио се уз свог стрица Карла Лоренца Пирха и постао официр. По повратку из рата је премештен у први пешадијски гардијски пук у Берлину, где је током службовања довршио војничко образовање на Војној академији. Током студија је показао велико интересовање за језике.1)
По завршетку студија је прешао на типографски одсек, а затим у генералштаб. Пошто није добио дозволу за учешће у Руско-турском рату (1828/29), тражио је дозволу за осмомесечно одсуство, које је употребио за путовања. Као резултат су настали путописи, Путовање по Србији у години 1829, које је објавио сам.2) У Србију је отпутовао заинтригиран народним песмама, као добронамерни путник, са жељом да је је упозна. У делу је писао Србију на почетку њеног ослобађања и током прве владе Милоша Обреновића, као радознао и добронамерни путник, са жељом да упозна и схвати Србију, која је према његовом запажању имала „повољне изгледа за будућност” и у којој су се очекивале велике политичке промене. У свом делу се пажљиво служио изворима, које је имао на раполагању. Путовање по Србији садржи веома мали број погрешних топонграфских назива и личних имена и представља важан историјски извор из 30тих година 19. века.3)
Посмртно су објављене белешке из три дела, под заједничким називом Caragoli, са путовања по Угарској и Италији, које је 1832. издао његов друг и пријатељ, а касније генерал Брант. Ова друга књига је добила назив по малим морским шкољакама, које је видео на млетачкој обали и изазвала је тако велико интересовање да је већ 1835. доживела друго издање.4)
По завршеном путовању постављен је са војском која је осматрала дешавања на граници са Пољском. У то време одиграле су се битке на Грохову, Остроленци, јуриш на Варшаву, а своје утиске о томе је описао у списима.5)
Трагично је изгубио живот у својој 33. години живота, као генераштабни капетан.6) Једне вечери пошто је изјахао да проучи околину Бреславе, пао је са коња, али тако што му је нога остала у узенгији, па га је коњ тако вукао све до вароши.7) Умро је од повреда, три дана касније, 20. јуна 1832.8)
Oto Dubislav Pirh