Миодраг Ибровац (Горњи Милановац, 24. август 1885 — ?), професор универзитета, књижевни хисторичар, доктор књижевности и члан српске делегације на мировној конференцији у Версају послије Првог СР. Завршио је гимназију и 1907. филозофски факултет у Београду. Докторат књижевности је добио у Паризу 1923.
Од 1904. активан је у покрету југословенске омладине и један је од покретача Словенског Југа и Југословенске Библиотеке. Године 1911. професор је београдске реалке, а 1912—1913. ради при министарству просвјете. Године 1915. имао је дипломатску улогу у Бугарској. Током Првог СР у избјеглиштву у Француској држи предавања и објављује чланке везане за јужнословенски простор. У Паризу 1918—1923. предаје српски и хрватски језик у Школи за источне језике и у Друштву за ширење страних језика у Паризу. Године 1919. један је од редактора француског билтена српске делегације на Версајској конференцији. Године 1923. изабран је за ванредног професора београдског универзитета на катедри француског језика и књижевности.
Главни радови су му огледи о неким српским и бугарским писцима, преводи стихова, прича и романа са француског и бугарског, и дјела:
Miodrag Ibrovac