Милић Радовановић

Милић Радовановић
Рођење: 26. мај 1860. Честобродица, Кнежевина Србија Смрт: 29. децембар 1936. Београд, Југославија Познат као: правник и економиста

Милић Радовановић (Честобродица, 14/26. мај 1860 — Београд, 29. децембар 1936),¹⁾ професор народне економије на Београдском универзигету (1892—1925) и два пута министар финансија (1902 и 1903).

Рођен је у ужичком крају.²⁾ Студирао је правне науке у Београду (1884) и Паризу (1885—1888), где је и дипломирао. После завршених студија, од 1888. до 1892. радио је у финансијској, а затим је прешао у судску струку. Године 1892. био је окружни начелник у Смедереву. Од септембра 1892, па све до пензионисања 1925. радио је као професор народне економије на Правном факултету у Београду, најпре на Великој школи, а од 1905. на Београдском универзитету, са малим прекидима када је био министар финансија 1902. и 1903.³⁾

Значајан допринос је дао у изради привредних закона,⁴⁾ као што су Закон о државном рачуноводству (1901/1902) и Закон о радњама (1904).⁵⁾

Учествовао је у оснивању Земљорадничких задруга и налазио се у њеној централној управи у Београду од 1897.⁶⁾

Објављивао је стручне чланке у „Финансијском прегледу”, „Бранику”, „Отаџбини” и „Делу”. Његови главни радови су:⁷⁾

• „Стара и нова школа у економској науци“ (1893)
• „Занатске школе“ (1895)
• „О пропадању наших заната“ (1897)
• „Житарске банке“ (1898)
• „О обезбеђењу стоке“ (1900)
• „О раздруживању живота и имања код наших породичних задруга“ (1900)
• „О задружном облику, познатом под именом заједничке набавке намирница и установама за то“ (1905)

• Смрт бившег министра и професора универзитета Милића Радовановића, Политика, број 10276, уредник Миломир Миленовић, Јован Тановић, 30. 12. 1936, стр. 10
• Реља Поповић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 2, И-М, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1928, стр. 782

Milic Radovanovic