Историја Епархије темишварске

Први писани траговио постојању епархије досежу до 16. века, а тада се јавља у опсегу српске Пећке патријаршије. Значајна је чињеница да су Срби на овим просторима имали развијен црквени живот много пре Велике сеобе 1690, а један од овдашњих епископа српских, Исаија Ђаковић, постао је један од најчвршћих ослонаца придошлом патријарху Арсенију III Чарнојевићу. И по Великој сеоби, и дуго по заснивању Крушедолске (1708) односно Карловачке митрополије (1713), Темишварска епархија је остала у надлежности Београдске митрополије, све до сједињења Београдске и Карловачке митрополије, у којем је Темишвару припала посебна улога. Наиме, Пожаревачким миром из 1718. године Аустрија је добила на рачун Турске Банат, Олтенију, део Србије са Београдом, делове Босне и Славоније.

Сматрајући да је Београд сувише близу Турској, београдски митрополит Мојсије Петровић је преместио седиште своје митрополије у Темишвар, где је свечано устоличен 1721. године. По смрти карловачког митрополита Викентија Поповића 1726. године, Мојсије Петровић је изабран и за митрополита карловачког, чиме је практично почело уједињавање Српске православне цркве са територије Аустрије. Дакле, митрополит Мојсије Петровић је из Темишвара прешао на карловачку митрополитску катедру.

При спровођењу јерархијске поделе у Карловачкој митрополији 1864. године Темишварска епархија је, као српска, остала у Карловачкој митрополији, с тим што је уступила румунске црквене општине, а преузела српске црквене општине из Арадске епархије. Мешовите црквене општине су додељене према већинској припадности верника.

По мери укидања надлежности Карловачке митрополије, односно њеног укључивања у васпостављену српску Београдску патријаршију после Првог светског рата и Темишварска епархија је постала део уједињене Српске православне цркве. Тадашњи епископ Георгије Летић преместио је седиште из Темишвара у Кикинду. Године 1931. дошло је до арондације између Темишварске и новоуспостављене Епархије банатске (наследница Епархије вршачке), тако да је прва у потпуности преузела српске вернике у Румунији, а друга у Србији.

Досадашњи епископи ове епархије су:

• Неофит, 1608.
• Исаија, 1640.
• Јосиф, 1643.
• Теодор, 1643.
• Севастијан, 1644, 1647.
• Михајл, 1681–1687.
• Василије, 1688.
• Јосиф II, после 1688.
• Василије, око 1693.
• Исаија Ђаковић, 1695–1710.
• Константин Грк, 1704–1713.
• Јоаникије Владисављевић, 1713–1727.
• Никола Димитријевић, 1728–1744.
• Георгије Поповић, 1745–1757.
• Викентије Јовановић Видак, 1759–1774.
• Мојсеј Путник, 1774–1781.
• Софроније Кириловић, 1781–1786.
• Петар Петровић, 1786–1800.
• Стефан Авакумовић, 1801–1822.
• Јосиф Путник, 1829–1830.
• Максим Мануловић, 1833–1838.
• Пантелејмон Живковић, 1839–1851.
• Самуил Маширевић, 1853–1864.
• Антоније Нако, 1864–1869.
• Георгије Војновић, 1874–1881.
• Георгије Бранковић, 1882–1890.
• Никанор Поповић, 1891–1901.
• Др Георгије Летић, 1904–1931.
• Лукијан (Пантелић), 1999–2002.

Осим тога у неком периоду епархијом су управљали администратори:

• Арсеније Стојковић (1872—1874);
• Герман Анђелић (1881—1882);
• Георгије Бранковић (1890—1891);
• Нектарије Димитријевић (1891);
• Георгије Бранковић (1901);
• Лукијан Богдановић (1901—1904);
• Др Георгије Летић (1932—1935);
• Др Иринеј Ћирић (1935—1952);
• Висарион Костић (1952—1979);
• Хризостом Војиновић (1979—1980);
• Др Сава Вуковић (1980—1996);
• Лукијан (Пантелић) (1996—1999. и од 2002).

Архијерејски заменици су били:

• Стефан Михајловић (1870—1872);
• Гедеон Цветић (1872—1874);
• Герман Јовановић (1881—1882);
• Иларион Руварац (1882);
• Исак Дошен (1901);
• Др Стефан Николић (1919—1927);
• Слободан Костић (1942—1947);
• Стеван Томић (1947—1971);
• Ђорђе Хранисављевић (1971—1978);
• Владимир Марковић (1978-2010).
• Маринко Марков (од 2010)

• Епархија темишварска
• Епархија будимска
• Статут Епархије темишварске (2009)
• Указ о премештају седишта епископа темишварског (1929)

• http://www.spcoluzern.ch/index.php?pg=624&lang=sr

• Православна српска епархија темишварска у Румунији
• Епископи епархије темишварске
• Епархија темишварска
• Статут Српске православне епархије темишварске
• Данило Кецић: Реквирирање звона српских православних храмова Темишварске епархије 1916-1917, Зборник Матице српске за историју, број 59-60, 1999. године

Istorija Eparhije temisvarske