Грацијадио Исаија Асколи (итал. Isaia Graziadio Ascoli) (Горица, 16. јул 1829 — Милано, 21. јануар 1907), лингвиста и професор универзитета (Милано). Поријеклом је Јевреј из Италије.
Од ране доби је показивао лингвистички талент. Године 1854. објавио је свој рад Студије о оријенталној лингвистици (Studii orientali e linguistici), а 1860. постао је професор филологије на универзитету у Милану. Дао је значајне доприносе изучавању индо-европских и семитских језика, и говора Рома. Његово посебно подручје су били италијански дијалекти. Био је оснивач Италијанског језичког архива (Archivio glottologico italiano) 1873, у којем је објавио велики број језичких радова. У своје вријеме је био признат за свјетског стручњака за италијанску лингвистику.
Дописни је члан Српског ученог друштва од почетка 1885. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Gracijadio Isaija Askoli