Икона СЕ

Cрпска енциклопедија је прешла на нови сервер и користиће нови софтвер за приказ чланака. Молимо за ваше стрпљење током овог периода. Сада се ради на бољем приказу чланака, и раду унутрашњих линкова. Сами текстови су већ читљиви, али многи линкови не раде. Неке слике се не учитавају, због малог почетног слова, размака у имену слике итд. Радови на отклањању ових и многобројних других проблема су у току.


Кликни овдје за списак свих чланака са линковима. Радови у току.

Тренутни одабрани чланак:

Почетак буне против дахија

'''Почетак буне против дахија''' је [[Српске народне пјесме|српска народна пјесма]]. Први пут ју је записао [[Вук Караџић]] у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Текст пјесме


0001    Боже мили! Чуда великога!

0002    Кад се ћаше по земљи Србији,

0003    По Србији земљи да преврне

0004    И да друга постане судија,

0005    Ту кнезови нису ради кавзи,

0006    Нит’ су ради Турци изјелице,

0007    Ал’ је рада сиротиња раја,

0008    Која глоба давати не може,

0009    Ни трпити Турскога зулума;

0010    И ради су Божиј угодници,

0011    Јер је крвца из земље проврела,

0012    Земан дош’о, ваља војевати,

0013    За крст часни крвцу прољевати,

0014    Сваки своје да покаје старе.

0015    Небом свеци сташе војевати

0016    И прилике различне метати Виш’

0017    Виш Србије по небу ведроме;

0018    ’Ваку прву прилику вргоше:

0019    Од Трипуна до светога Ђурђа

0020    Сваку ноћцу мјесец се ваташе,

0021    Да се Србљи на оружје дижу,

0022    Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше.

0023    Другу свеци вргоше прилику:

0024    Од Ђурђева до Дмитрова дана

0025    Све барјаци крвави идоше Виш’

0026    Виш Србије по небу ведроме,

0027    Да се Србљи на оружје дижу,

0028    Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше.

0029    Трећу свеци вргоше прилику:

0030    Гром загрми на светога Саву

0031    Усред зиме, кад му време није,

0032    Сину муња на часне вериге,

0033    Потресе се земља од истока,

0034    Да се Србљи на оружје дижу,

0035    Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше.

0036    А четврту вргоше прилику:

0037    Виш’ Србије на небу ведроме

0038    Увати се сунце у прољеће,

0039    У прољеће на светог Трипуна,

0040    Један данак три пута се вата,

0041    А три пута игра на истоку.

0042    То гледају Турци Бијограци,

0043    И из града сви седам дахија:

0044    Аганлија и Кучук-Алија,

0045    И два брата, два Фочића млада,

0046    Мемед-ага и шњиме Мус-ага,

0047    Мула Јусуф велики дахија,

0048    Дервиш-ага грацки таинџија,

0049    Старац Фочо од стотине љета,

0050    Све седам се састало дахија

0051    Бијограду на Стамбол-капији,

0052    Огрнули скерлетне бињише,

0053    Сузе роне, а прилике гледе:

0054    „Ала кардаш! Чуднијех прилика!

0055    „Оно, јолдаш, по нас добро није.”

0056    Па од јада сви седам дахија

0057    Начинише од стакла тепсију,

0058    Заграбише воде из Дунава,

0059    На Небојшу кулу изнесоше,

0060    Наврх куле вргоше тепсију,

0061    У тепсију зв’језде поваташе,

0062    Да гледају небеске прилике,

0063    Што ће њима бити до пошљетка.

0064    Око ње се састаше дахије,

0065    Над тепсијом лице огледаше;

0066    Кад дахије лице огледаше,

0067    Све дахије очима виђеше,

0068    Ни на једном главе не бијаше.

0069    Кад то виђе све седам дахија,

0070    Потегоше наџак од челика,

0071    Те разбише од стакла тепсију,

0072    Бацише је низ бијелу кулу,

0073    Низ бијелу кулу у Дунаво,

0074    Од тепсије нек потрошка нема.

0075    Па од јада сви седам дахија

0076    Пошеташе брижни невесели

0077    Низ Небојшу кулу Јакшићеву,

0078    Одшеташе у каву велику,

0079    Пак сједоше на кави великој,

0080    Све сједоше један до другога,

0081    Старца Фочу вргли у зачеље,

0082    Бијела му брада до појаса,

0083    Пак повика све седам дахија:

0084    „К нама брже, хоџе и ваизи!

0085    „Понесите књиге инџијеле,

0086    „Те гледајте, што нам књиге кажу,

0087    „Што ће нама бити до пошљетка.”

0088    Потекоше хоџе и ’ваизи,

0089    Донесоше књиге инџијеле;

0090    Књиге гледе, грозне сузе роне,

0091    Дахијама овако говоре:

0092    „Турци, браћо, све седам дахија!

0093    „’Вако нама инџијели кажу:

0094    „Кад су ’наке бивале прилике

0095    „Виш’ Србије по небу ведроме,

0096    „Ев’ од онда пет стотин’ година,

0097    „Тад је Српско погинуло царство,

0098    „Ми смо онда царство задобили,

0099    „И два влашка цара погубили:

0100    „Константина насред Цариграда

0101    „Украј Шарца, украј воде ладне,

0102    „И Лазара на пољу Косову;

0103    „Милош уби за Лазу Мурата,

0104    „Ал’ га добро Милош не дотуче,

0105    „Већ све Мурат у животу бјеше,

0106    „Док ми Српско царство освојисмо,

0107    „Онда себи везире дозива:

0108    „ „Турци браћо, лале и везири!

0109    „ „Ја умријех, вама добих царство,

0110    „ „Него ово мене послушајте,

0111    „ „Да вам царство дуговјечно буде:

0112    „ „Ви немојте раји горки бити,

0113    „ „Веће раји врло добри буд’те;

0114    „ „Нек је харач петнаест динари,

0115    „ „Нек је харач и тридест динари;

0116    „ „Не износ’те глоба ни пореза,

0117    „ „Не износ’те на рају биједа;

0118    „ „Не дирајте у њихове цркве,

0119    „ „Ни у закон, нити у поштење;

0120    „ „Не ћерајте освете на раји,

0121    „ „Што је мене Милош распорио,

0122    „ „То је срећа војничка дон’јела:

0123    „ „Не може се царство задобити,

0124    „ „На душеку све дуван пушећи;

0125    „ „Ви не мојте рају разгонити

0126    „ „По шумама, да од вас зазире,

0127    „ „Него паз’те рају к’о синове,

0128    „ „Тако ће вам дуго бити царство;

0129    „ „Ако л’ мене то не послушате,

0130    „ „Већ почнете зулум чинит’ раји,

0131    „ „Ви ћет’ онда изгубити царство.” ” —

0132    „Цар умрије, а ми остадосмо,

0133    „И ми нашег цара не слушасмо,

0134    „Већ велики зулум подигосмо:

0135    „Погазисмо њихово поштење,

0136    „Свакојаке б’једе износисмо,

0137    „И на рају глобе навалисмо,

0138    „И гријоту Богу учинисмо.

0139    „Сад су ’наке постале прилике,

0140    „Сад ће нетко изгубити царство;

0141    „Не бојте се краља ни једнога,

0142    „Краљ на цара ударити неће,

0143    „Нити може краљевство на царство,

0144    „Јер је тако од Бога постало;

0145    „Чувајте се раје сиротиње;

0146    „Кад устане кука и мотика,

0147    „Биће Турком по Медији мука,

0148    „У Шаму ће каде проплакати,

0149    „Јера ће их раја уцв’јелити.

0150    „Турци браћо све седам дахија!

0151    „Тако наши инџијели кажу,

0152    „Да ће ваше куће погорети,

0153    „Ви дахије главе погубити;

0154    „Из огњишта пронић’ ће вам трава,

0155    „А мунаре попаст’ паучина,

0156    „Не ће имат’ ко језан учити;

0157    „Куд су наши друми и калдрме,

0158    „И куда су Турци пролазили

0159    „И с коњскијем плочам’ задирали,

0160    „Из клина ће проникнути трава,

0161    „Друмови ће пожељет’ Турака,

0162    „А Турака нигде бити неће.

0163    „Тако књиге инџијели кажу.”

0164    Кад то чуше сви седам дахија,

0165    Све дахије ником поникоше,

0166    И преда се у земљу поглаше,

0167    С књигом не зна нико бесједити,

0168    Ни како ће књизи одказати.

0169    Старац Фочо подавио браду,

0170    Па је б’јелу са зубима гризе,

0171    Ни он не зна с књигом бесједити,

0172    Већ се и он томе послу чуди;

0173    Не пониче Фочић Мемед-ага,

0174    Не пониче, већ јунак покличе:

0175    „Дишер море, хоџе и ваизи!

0176    „Мол’те Бога и језан учите

0177    „Сваки данак а све по пет пута,

0178    „Не брин’те се нама дахијама:

0179    „Док је нама здравља и памети,

0180    „И док нам је Биоградског града,

0181    „Ми смо кадри управити градом,

0182    „Око града сиротињом рајом.

0183    „Кад краљеви на нас војштит’ не ће,

0184    „Како ће нам раја досадити,

0185    „Кад нас има у седам дахија,

0186    „У свакога по магаза блага?

0187    „Каква блага? Све мека дуката,

0188    „А све пуста блага лежећега;

0189    „У нас, браћо, четири дахије,

0190    „Аганлије и Кучук-Алије,

0191    „И у мене и Мула-Јусуфа,

0192    „У свакога има пуста блага

0193    „Небројена по двије магазе;

0194    „Нас четири када устанемо,

0195    „Устанемо на ноге лагане,

0196    „А магазе с благом отворимо,

0197    „Просућемо рушпе по калдрми,

0198    „На дукате покупити војску;

0199    „Нас четири велике дахије

0200    „На четверо разд’јелити војску,

0201    „На четверо к’о четири брата,

0202    „Поћи ћемо из нашега града

0203    „Кроз нашије садамн’ест нахија

0204    „Исјећ’ ћемо све Српске кнезове,

0205    „Све кнезове, Српске поглавице,

0206    „И кметове, што су за потребе,

0207    „И попове Српске учитеље,

0208    „Само луду ђецу оставити,

0209    „Луду ђецу од седам година,

0210    „Пак ће оно права бити раја,

0211    „И добро ће Турке послужити.

0212    „Док погубим кнеза Палалију

0213    „Из лијепа села Бегаљице,

0214    „Он је [[паша]], а ја сам [[субаша]].

0215    „Док погубим и Јована кнеза

0216    „Из Ландова села маленога,

0217    „Он је паша, а ја сам субаша;

0218    „И Станоја кнеза из Зеока,

0219    „Он је паша, а ја сам субаша.

0220    „Док погубим Стеву Јаковљева

0221    „Из Лијевча гн’језда хајдучкога,

0222    „Он је паша, а ја сам субаша;

0223    „И Јована кнеза из Крснице.

0224    „Док погубим до два Чарапића

0225    „Из потока Б’јелог од Авале,

0226    „Кој’ су кадри на Врачар изићи,

0227    „У Биоград Турке затворити,

0228    „Они с’ паше, а ја сам субаша.

0229    „Док погубим Црнога Ђорђија

0230    „Из Тополе села поносита,

0231    „Који с Бечким тргује ћесаром,

0232    „Он је кадар сву џебану купит’

0233    „Од бијела града Варадина,

0234    „И оружје, што је за потребе,

0235    „Он је кадар на нас завојштити,

0236    „Он царује а ја субашујем.

0237    „Док погубим протопоп’ Николу

0238    „Из лијепа села Ритопека,

0239    „Он пашује, а ја субашујем.

0240    „Док погубим Ђорђија Гузоњу

0241    „И његова брата Арсенија

0242    „Из лијепа села Жељезника,

0243    „Кој’ је кадар Топчидер затворит’;

0244    „Док погубим протопопа Марка

0245    „Из лијепа села Остружнице,

0246    „Он је паша, а ја сам субаша.

0247    „Док погубим до два игумана,

0248    „Аџи-Ђеру и Аџи-Рувима,

0249    „Који знаду злато растапати

0250    „И са њиме ситне књиге писат’,

0251    „Нас дахије цару опадати,

0252    „Око себе рају сјетовати,

0253    „Они паше, а ми смо субаше.

0254    „Док погубим Бирчанин-Илију,

0255    „Обор-кнеза испод Међедника,

0256    „Ево има три године дана,

0257    „Од како се врло посилио:

0258    „Кудгођ иде, све крљата јаше,

0259    „А другога у поводу води;

0260    „Он буздован о ункашу носи,

0261    „А бркове под калпаком држи,

0262    „Он Турчину не да у кнежину,

0263    „Кад Турчина у кнежини нађе,

0264    „Топузом му ребра испребија,

0265    „А кад Турчин стане умирати,

0266    „А он виче на своје хајдуке:

0267    „ „Море, слуге! тамо пашче бац’те,

0268    „ „Ђе му гавран кости наћи не ће.” ”

0269    „А кад нама порезу донесе,

0270    „Под оружјем на диван изиђе,

0271    „Десну руку на јатаган метне,

0272    „А лијевом порезу додаје:

0273    „ „Мемед-ага, ето ти порезе,

0274    „ „Сиротиња те је поздравила,

0275    „ „Више теби давати не може.” ”

0276    „Ја порезу започнем бројити,

0277    „А он на ме очима стријеља:

0278    „ „Мемед-ага! зар ћеш је бројити?

0279    „ „Та ја сам је једном избројио.” ”

0280    „А ја више бројити не смијем,

0281    „Већ порезу украј себе бацим,

0282    „Једва чекам, да се скине б’једа,

0283    „Јер не могу да гледам у њега;

0284    „Он је паша, а ја сам субаша.

0285    „Док погубим кнеза Грбовића

0286    „Из лијепа села Мратишића,

0287    „Он је паша, а ја сам субаша.

0288    „Док погубим и Алексу кнеза

0289    „Из лијепа села Бранковине,

0290    „И Јакова брата Алексина:

0291    „Цар и ћесар кад се завадише,

0292    „Код ћесара обрштери бише,

0293    „И носише од злата кашкете,

0294    „Попл’јенише све Турске паланке,

0295    „Поробише, ватром попалише,

0296    „Цар и ћесар кад мир учинише,

0297    „А они се цару предадоше,

0298    „И код цара кнезови посташе,

0299    „Млоге Турке цару опадаше,

0300    „Седам паша, што су опаднули,

0301    „Опаднули, па их поморили;

0302    „Они паше, а ми смо субаше.

0303    „Док погубим кнеза Тавнавскога,

0304    „Из Љутица Станка обор-кнеза;

0305    „Док погубим кнеза Мачванскога,

0306    „С Богатића Мартиновић-Лазу,

0307    „Он је паша, а ја сам субаша.

0308    „Док погубим кнеза Поцерскога,

0309    „С Метковића Ружичић-Мијајла,

0310    „Он је паша, а ја сам субаша.

0311    „Док запалим Рачу украј Дрине,

0312    „И погубим Аџи-Мелентија,

0313    „Кој’ је иш’о преко мора сињег,

0314    „Те је влашку ћабу полазио,

0315    „Пак се узгред у Стамбол свратио,

0316    „И од цара ферман излагао

0317    „За стотину жутијех дуката,

0318    „Да власима богомољу гради,

0319    „Да је гради за седам година,

0320    „Начини је за годину дана,

0321    „Ево има шест година дана

0322    „Како зида покрај цркве куле,

0323    „А у куле набавља џебану

0324    „И по мраку топове привлачи;

0325    „Видиш, јолдаш, да се нечем’ нада!

0326    „Пак ћем’ онда заћи кроз нахије,

0327    „Те исјећи све Српске кметове.

0328    „Како би нам раја додијала?”

0329    Све дахије на ноге скочише,

0330    Мемед-аги сви се поклонише:

0331    „Фала јолдаш, Фочић Мемед-ага!

0332    „Твоја памет пашовати може,

0333    „Ми ћемо те пашом учинити,

0334    „Тебе ћемо свагђе послушати.”

0335    Старац Фочо поче говорити:

0336    „Нуто момка! и нуто памети:

0337    „С којом р’јечи на пашалук сједе!

0338    „Узми синко, Фочић Мемед-ага,

0339    „Узми сламе у бијелу руку,

0340    „Мани сламом преко ватре живе:

0341    „Ил’ ћеш ватру са тим угасити,

0342    „Или ћеш је већма распалити?

0343    „Ви можете, и Бог вам је дао,

0344    „Тако силну покупити војску,

0345    „И поћ’ ћете, синко, кроз нахије;

0346    „Једног кнеза преварит’ можете

0347    „И на вјеру њега домамити;

0348    „Своју ћете вјеру изгубити,

0349    „Једног посјећ’, а два ће утећи,

0350    „Два пос’јеци, четири одоше,

0351    „Они ће вам куће попалити,

0352    „Ви дахије од њих изгинути.

0353    „Ал’ ви тако не мојте радити,

0354    „Него мене старца послушајте:

0355    „Ја сам глед’о у нашем инџилу,

0356    „Ово, наше, дуго бити не ће,

0357    „Него ће се пром’јенити царство,

0358    „Већ се, синко, подобрите раји:

0359    „Од харача раји отпустите,

0360    „Нек је харач, к’о што Мурат рече;

0361    „Прођите се глоба и пореза;

0362    „С кнезовима ви се побратите,

0363    „Кнезовима ате поклањајте,

0364    „Кметовима осредње парипе,

0365    „С поповима у дослуку буд’те,

0366    „Не би л’ и ми уз њих преживљели,

0367    „Јера наше дуго бити не ће.

0368    „А што ће нам више пусто благо?

0369    „Да мељете, изјест’ не можете.”

0370    Ал’ говори Фочић Мемед-ага:

0371    „Мој бабајко, не слушам те стари.”

0372    То изрече, а на ноге скочи,

0373    И за њиме остале дахије,

0374    Пак на граду бацише топове,

0375    На дукате покупише војску,

0376    Њи четири велике дахије:

0377    Аганлија и Кучук-Алија,

0378    Мула-Јусуф, Фочић Мемед-ага,

0379    На четверо разд’јелише војску,

0380    Њи четири, к’о четири брата,

0381    Пак на граду отворише врата,

0382    И одоше с војском по тефтишу

0383    Кроз њихових седамн’ест нахија.

0384    Првог српског кнеза преварише:

0385    Домамише кнеза Палалију

0386    И у Гроцкој њега погубише;

0387    И Станоја кнеза из Зеока

0388    Преварише, па га погубише

0389    У његову двору бијеломе.

0390    Преварише Марка Чарапића,

0391    Преварише, те га погубише;

0392    И Гагића Јанка буљубашу

0393    Из Болеча села маленога;

0394    Погубише кнеза Теофана

0395    Из Орашја Смедеревске на’је;

0396    Та и кнеза Петра из Ресаве,

0397    Преварише Мата буљубашу

0398    Из Липовца близу Крагујевца,

0399    Те и њега млада погубише,

0400    Моравцима цркви допадоше,

0401    И ту Аџи-Ђера погубише,

0402    А Рувима у град опремише,

0403    И у граду њега погубише.

0404    Мемед-ага у Ваљево дође:

0405    Грбовић се бјеше осјетио,

0406    Па Грбовић на страну побјеже,

0407    А дође му обор-кнез Алекса,

0408    И дрђе му Бирчанин Илија,

0409    Обојицу вата Мемед-ага,

0410    Бијеле им савезао руке,

0411    Па их води на мост Колубари;

0412    А кад виђе обор-кнез Алекса,

0413    Да ће Турци оба погубити,

0414    Тад’ он рече Фочић Мемед-аги:

0415    „Господару Фочић Мемед-ага!

0416    „Поклони ми живот на мејдану,

0417    „Ево теби шесет кеса блага.”

0418    Мемед-ага говори Алекси:

0419    „Не могу те, Алекса, пустити,

0420    „Да ми дадеш и сто кеса блага.”

0421    Ал’ бесједи Бирчанин Илија:

0422    „Господару, Фочић Мемед-ага!

0423    „Ево теби и сто кеса блага,

0424    „Поклони ми живот на мејдану.”

0425    Вели њему Фочић Мемед-ага:

0426    „Не будали, Бирчанин Илија!

0427    „Тко би горског упустио вука?”

0428    Мемед-ага викну на џелата,

0429    Џелат трже сабљу испод скута,

0430    Те Илији одсијече главу;

0431    А Алекса сједе на ћуприју,

0432    Па овако поче говорити:

0433    „Бог убио сваког ришћанина,

0434    „Који држи вјеру у Турчину!

0435    „Ах Јакове, мој рођени брате!

0436    „Ти не држи вјере у Турцима,

0437    „Ђе с’ удесиш, удри се с Турцима.”

0438    Још Алекса говорити шћаше,

0439    Али џелат говорит’ не даде,

0440    Трже сабљу, одс’јече му главу.

0441    Када до два кнеза погибоше

0442    На ћуприји насред Колубаре:

0443    Кнез Алекса, Бирчанин Илија;

0444    Аџи-Рувим насред Биограда,

0445    Једног дана, а једнога часа:

0446    Виш’ њих јарко помрчало сунце.

0447    Мемед-ага конаку похити,

0448    Не би л’ још ког Срба застануо,

0449    Да још бира ђеког да пос’јече.

0450    Ал’ кад Срби жалост опазише,

0451    Из чаршије на мах побјегоше,

0452    Мемед-аги ниједан не дође.

0453    Кад то виђе Фочић Мемед-ага,

0454    Одмах позна, да горе уради,

0455    И одмах се бјеше покајао,

0456    Ал’ се веће доцкан покајати,

0457    Већ повика дванајест делија,

0458    И Узуна свога кавеџију:

0459    „Чујете ли, моји соколови!

0460    „Брзо добре коње посједните,

0461    „Пак трчите у село Тополу,

0462    „Не би л’ Црног погубили Ђорђа:

0463    „Ако ли нам сад утече Ђорђе,

0464    „Нека знате, добро бити не ће.”

0465    Кад то чуше дванаест делија,

0466    Одмах добре коње посједоше,

0467    И пред њима Узун кавеџија,

0468    Отидоше у село Тополу

0469    У суботу уочи неђеље;

0470    На освитак неђељи дођоше

0471    Прије зоре и бијела дана,

0472    И Ђорђијне опколише дворе,

0473    Ударише с обадвије стране,

0474    А са двије стране повикаше:

0475    „Изиђ’ амо, Петровићу Ђорђе!”

0476    Тко ће љута змаја преварити?

0477    Тко ли њега спаваћива наћи?

0478    Ђорђе се је јунак научио

0479    Прије зоре свагда уранити,

0480    Умити се и Богу молити,

0481    И попити по чашу ракије:

0482    Бјеше Ђорђе прије уранио

0483    И отишо у доње подруме.

0484    Када виђе око куће Турке,

0485    Он се њима јавити не ћеде.

0486    Јави им се млада Ђорђијница:

0487    „Да Бог с вама, Турци, ноћас био!

0488    „Шта тражите овђе у то доба?

0489    „Ђорђе сада пред кућом бијаше,

0490    „Ту сад бјеше, пак некуд отиде,

0491    „А ја не знам, куд је отишао.”

0492    А то Ђорђе и гледа и слуша.

0493    Кад је Ђорђе избројио Турке,

0494    Чашу попи, а пушку потпраши,

0495    Узе доста праха и олова,

0496    Па изиђе својему обору

0497    Међу своји дванаест чобана;

0498    А кад дође, чобане избуди,

0499    И овако чобанима рече:

0500    „Браћо моја, дванаест чобана!

0501    „Устаните, обор отворите,

0502    „Из обора ишћерајте свиње,

0503    „Нека иду, куда коме драго;

0504    „А ви, браћо, мене послушајте,

0505    „И шарене пушке потпрашите;

0506    „Ако Бог да, те се оно стече,

0507    „Шта сам данас радит’ наумио,

0508    „Честите ћу вас све учинити,

0509    „Оковати у сребро и злато,

0510    „А у свилу обућ’ и кадиву.”

0511    Сви чобани једва дочекаше,

0512    Ишћераше свиње из обора,

0513    Пак шарене пушке потпрашише,

0514    На мах они за Ђорђем пођоше.

0515    Оде Ђорђе право своме двору,

0516    А кад Турке с чобанима виђе,

0517    Онда Ђорђе овако говори:

0518    „Чујете ли, дванаест чобана!

0519    „Сваки јако глајте по Турчина,

0520    „Ал’ не мојте пушака метати,

0521    „Докле моја најприје не пукне,

0522    „Ја ћу гледат’ Узуна Мемеда,

0523    „Виђећете, што ћ’ од њега бити.”

0524    То изрече Петровићу Ђорђе,

0525    Земљи паде, пушци огањ даде,

0526    Пуче пушка, остат’ пуста не ће;

0527    Ђе је глед’о, Ђорђе погодио,

0528    Мртав паде Узун са кулаша.

0529    Кад то виђе дванаест чобана,

0530    На мах пуче дванаест пушака,

0531    Мртви паде онђе шест Турака,

0532    Шесторица на коњма побјеже.

0533    На мах Ђорђе викну по Тополи,

0534    Те сакупи јоште више друштва,

0535    Све по трагу Турке поћераше,

0536    До Сибнице села доћераше,

0537    И ту Турци у хан побјегоше,

0538    Ками мајци да остати могу!

0539    Ту их Ђорђе опколи са друштвом,

0540    Па он викну у село Сибницу,

0541    Сибничани сви му долећеше;

0542    Ту се саста стотина јунака,

0543    На мах Србљи хана запалише,

0544    И тројица Турак’ изгорјеше,

0545    А тројица пред њих изтрчаше,

0546    И Србини сва три погубише.

0547    На све стране Ђорђе књиге посла

0548    У свих градских седамн’ест нахија

0549    На кметове селске поглаваре:

0550    „Сваки свога убијте субашу;

0551    „Жене, ђецу у збјегове кријте.”

0552    Кад то чуле Српске поглавице,

0553    На мах они послушаше Ђорђа:

0554    Сви скочише на ноге лагане,

0555    Припасаше свијетло оружје,

0556    Сваки свога убише субашу,

0557    Жене, ђецу у збјег одведоше.

0558    Кад је Ђорђе Србље узбунио

0559    И с Турцима веће завадио,

0560    Онда Ђорђе прође кроз нахије,

0561    Па попали Турске карауле,

0562    И обори Турске тефериче,

0563    И удари на Турске паланке,

0564    Све паланке он турске попали,

0565    Женско, мушко, све под мач удари,

0566    Тешко Србље с Турцима завади.

0567    Турци мисле, да је раја шала,

0568    Ал’ је раја градовима глава;

0569    Уста раја к’о из земље трава,

0570    У градове саћераше Турке;

0571    Трчи Ђорђе од града до града,

0572    И грађане свагђе довикује:

0573    „Чујете ли, ви Турци грађани!

0574    „На градов’ма отворајте врата,

0575    „Измеђ’ себе дајте зулумћаре,

0576    „Ак’ хоћете мирни да будете,

0577    „Да градова цару не кваримо:

0578    „Јер ако их ви дати не ћете,

0579    „Измеђ’ себе Турке зулумћаре,

0580    „Те градове раја начинила,

0581    „Градила их по девет година,

0582    „Кадра их је за дан оборити

0583    „И са царем кавгу заметнути;

0584    „А када се с царем завадимо,

0585    „Да устане сви седам краљева,

0586    „Да нас мире, помирит’ нас не ће;

0587    „Бићемо се, море, до једнога.”

0588    Тад грађани сузе прољеваху.

0589    И Ђорђији ’вако говораху:

0590    „Бег Ђорђије, од Србије главо!

0591    „Даваћемо штогод раја иште,

0592    „Не кварите царевих градова,

0593    „Ни са царем замећите кавге,

0594    „Ми даћемо Турке зулумћаре.”

0595    Па грађани устадоше Турци,

0596    На градов’ма отворише врата,

0597    Измеђ’ себе дају зулумћаре,

0598    Зулумћаре изјелице Турке,

0599    Предају их у Србињске руке.

0600    Боже мили и Богородице!

0601    Када Србљи докопаше Турке

0602    Зулумћаре у бијеле руке,

0603    Па их сташе Србљи разводити

0604    Преко поља без свијех хаљина,

0605    Без ћурака и без антерија,

0606    Без сарука, у малим капама,

0607    Без чизама и без јеменија,

0608    Голе, босе топузима туку:

0609    „Море, баша! кам’ пореза наша?”

0610    У по поља Ђорђе сабљу вади,

0611    Зулумћарске одсијеца главе.

0612    А кад Ђорђе исијече Турке,

0613    Исијече Турке зулумћаре,

0614    Онда Ђорђе у градове уђе;

0615    Што би Турак’ по градов’ма б’јелим,

0616    Што би Турак’ за сјече, ис’јече;

0617    За предаје што би, то предаде;

0618    За крштења што би, то искрсти.

0619    Кад је Ђорђе Србијом завлад’о,

0620    И Србију крстом прекрстио,

0621    И својијем крилом закрилио

0622    Од Видина пак до воде Дрине,

0623    Од Косова те до Биограда,

0624    ’Вако Ђорђе Дрини говорио:

0625    „Дрина водо! племенита међо

0626    „Измеђ’ Босне и измеђ’ Србије!

0627    „Наскоро ће и то време доћи,

0628    „Када ћу ја и тебека прећи

0629    „И честиту Босну полазити!”

Друга верзија пјесме

0001    Фала Богу, фала великоме!

0002    Од како је свијет настануо,

0003    Такви зулум није постануо,

0004    Што постаде земљи Шумадији,

0005    Шумадији и земљи Србији

0006    Од Тураках од Биограђанах,

0007    Од четири Турачке дахије:

0008    Од Алије и Кучук Салије

0009    И Турчина Салим-муселима

0010    И Османа брата Салимова,

0011    А с њима субашах пет стотинах;

0012    Тирани су рода хришћанскога,

0013    По Србији тешки зулум граде,

0014    По Србији и по Шумадији:

0015    Ђегођ Срба богатога наше,

0016    На срамоту узимаху благо,

0017    И то Срби опростити ћаху.

0018    Али Турци више јаде граде:

0019    Ђегођ наше Срба богатога,

0020    У Србина добра коња свога,

0021    Узимљу га Турци без динара,

0022    Узимљу га, паре им не дају,

0023    И то Срби опростити ћаху.

0024    Него Турци виши зулум граде:

0025    Ђегођ наше гласита јунака

0026    И на Срба добра џефердара,

0027    Узимљу га Турци без динара,

0028    Узимљу га, паре му не дају,

0029    И то Срби опростити ћаху.

0030    Али Турци виши зулум граде:

0031    Ђегођ наше доброга јунака

0032    Од Србије али Шумадије,

0033    Свакојему посјекоше главу,

0034    И то Срби опростити ћаху.

0035    Него Турци виши зулум граде:

0036    Ђе нађоше храброга витеза,

0037    На вјеру га прикучују Турци,

0038    Тер му нове муке ударају,

0039    На колац му душу изтрзају,

0040    И то Срби опростити ћаху.

0041    Али Турци виши зулум граде:

0042    Јер све иду по конаках Турци,

0043    Иду силни четири дахије,

0044    Собом воде башах пет стотинах

0045    По Србији и по Шумадији,

0046    Пак ђе нађу Срба зенђилога,

0047    Њему дођу на конаку Турци,

0048    Тер их рани од Митрова дана

0049    До весела дана Ђурђевога,

0050    Рани добро и коње и Турке,

0051    Друкчије му бити не могаше,

0052    Још му љубе на срамоту љубу,

0053    И то Срби опростити ћаху.

0054    Него Турци виши зулум граде:

0055    Ђегођ наше лијепу ђевојку

0056    Ал’ невјесту скоро доведену,

0057    Љубе Турци на срамоту лице,

0058    Док свакојој лице обљубише,

0059    И ту жалост Срби опрашћаху.

0060    Али Турци виши зулум граде:

0061    Има пуно триста ђевојаках,

0062    Вјерене су ал’ не привјенчане,

0063    Свакојзи је чедо под појасом,

0064    Што су клети оградили Турци,

0065    То жалосни Срби опрашћаху.

0066    Него Турци виши зулум граде:

0067    На срамоту попадије љубе

0068    У неђељу, кад попови служе.

0069    Фала Богу да је виђет’ коме

0070    Тешке муке од душманске руке,

0071    Од Турчина Српског душманина!

0072    Зла зулума, гори нема рашта,

0073    Већ Србима живовања нема.

0074    Дигоше се четири дахије

0075    И с њима субашах пет стотинах,

0076    Сву Србију земљу обредише,

0077    Најпослијед под Тополом доше,

0078    Поред б’јеле војводине куле,

0079    Поред куле Петровића Ђура,

0080    Починуше под Тополом Турци

0081    На широке зелене ливаде,

0082    Ал’ Ђорђија два весеља гради:

0083    Брата жени а сестру удаје;

0084    Јована је брата оженио

0085    Испод Саве на касабе тврде

0086    Милом шћерцом Саве од Посавја;

0087    А удаје Јелу сестру драгу

0088    За некога попа Мркоњића;

0089    У кулу је хиљада сватовах,

0090    Тер у кулу пију вино ладно,

0091    Пјесме поју и весеље граде,

0092    Под кулом је коло ђевојаках,

0093    Тер веселе пјесме извођаху,

0094    Међу њима војводина Јела,

0095    Мила сестра из Тополе Ђура,

0096    Уз њу стоје два ручна ђевера.

0097    Ал’ да видиш војводину Јелу,

0098    Колико је красна и угледна!

0099    Све је коло главом надвисила

0100    И дивнијем красом покрасила;

0101    На њу сјаше свила и кадифа

0102    Од врх главе до зелене траве;

0103    На грло јој три струке ђердана,

0104    Колико је грло у ђевојке,

0105    Што јој није ђердан уфатио,

0106    Би јој стала рука од хајдука.

0107    Ал’ да видиш Салим-муселима!

0108    Он дофати танкога дурбина,

0109    Обрати га војводиној кули,

0110    И угледа коло ђевојаках

0111    Под бијелом војводином кулом

0112    И у коло војводину Јелу,

0113    Пак Турчину очи преграбила,

0114    Но да вели Салим-муселиме,

0115    Он Осману брату говораше:

0116    „О Османе брате од матере!

0117    „Доведи ми војводину Јелу,

0118    „Да јој лице под чадором љубим.”

0119    Ал’ му тако Осман одговара:

0120    „Прођ’ се брате Салим-муселиме!

0121    „Прођ’ се врага и ђевојке младе,

0122    „Ми смо страшни зулум учинили

0123    „По Србији и по Шумадији,

0124    „Опрашћају Срби за невољу,

0125    „А ти знадеш, мој брате рођени!

0126    „Баш црнога из Тополе Ђура,

0127    „Пак ти Ђуро опростити не ће,

0128    „Но ће прије изгубити главу,

0129    „Пак ни тебе добро бити не ће.”

0130    Ал’ Османа Салим прекорио

0131    И тешку му ријеч бесједио:

0132    „О Османе, грђи од ђевојке!

0133    „Доведи ми војводину Јелу,

0134    „Доведи је, да јој љубим лице;

0135    „Ако ли је ти довести не ћеш,

0136    „Доиста си гори од ђевојке.”

0137    Скочи Осман на ноге лагане,

0138    Пак закрочи на свога гаврана,

0139    Обрати га војводиној кули;

0140    А кад дође под бијелом кулом,

0141    И ту коло ђевојаках нађе,

0142    Међу њима војводину Јелу,

0143    Код ње стоје два ручна ђевера,

0144    Турски ага Божју помоћ зваше,

0145    Одговара коло ђевојаках:

0146    „Бог и с тобом аго Шумадијнски!”

0147    Ал говори Туре Осман-ага:

0148    „Јели тестир, лијепе ђевојке!

0149    „Јели тестир у коло играти?” —

0150    „Тестир ти је, ага, зашто није?”

0151    Још овако говоре ђевојке:

0152    „Немој нама зулум учинити,

0153    „Играј Туре, колико ти драго.”

0154    Скочи Осман са коња гаврана,

0155    Дофати се кола ђевојаках,

0156    Доброга се дофатио друга,

0157    Баш за руку војводину Јелу,

0158    Два пут колом Осман обратио,

0159    Трећом Јелу за руку повуче,

0160    Примаче је до коња гаврана,

0161    Пак је бачи на гаврана свога.

0162    То гледаху два ручна ђевера,

0163    Ах нека их, црн им образ био!

0164    То нијесу биле мушке главе,

0165    Но су грђи од сваке ђевојке.

0166    Скочи Осман, посједе гаврана,

0167    Добро бјеше Јелу прикучио

0168    Прикучио тер је придржава,

0169    Пак поћера низ Тополу вранца,

0170    Код Селима под чадором дође,

0171    Даде Јелу Сали-аги своме,

0172    Пак је ага пољубио дивно,

0173    И даде јој Поцерску ракију,

0174    И даде јој купу од ракије,

0175    Да башама послужи ракију;

0176    Пак им служи војводина Јела.

0177    Како коме коју чашу дава,

0178    Сваки Јелу међу очи љуби;

0179    Али вели војводина Јела:

0180    „О за Бога аге Шумадијнске,

0181    „Ако могу свјема бити слуга,

0182    „Ја не могу свјема бити љуба.”

0183    Ал’ говори Салим-муселиме:

0184    „А не бој се, војводина Јело!

0185    „Ти никоме љуба бити не ћеш

0186    „Нако мене Салим-муселиму,

0187    „А ни мени дуго бити не ћеш,

0188    „Но док сване и огране сунце,

0189    „Тадер ћу те двору отправити,

0190    „Да те воде кићени сватови,

0191    „Да те воде, јал’ како ти драго.”

0192    Ал’ изиде војводина љуба

0193    На прозоре од бијеле куле,

0194    Пак погледа коло ђевојаках,

0195    Играју ли коло наоколо,

0196    Али кола никаквога нема,

0197    Ни весеља имаху ђевојке,

0198    Него роне сузе од образа,

0199    А ни Јелу виђет’ не могаше,

0200    Пак се јаду била досјетила,

0201    Тер дофати танкога дурбина,

0202    И разгледа Турске чадорове,

0203    Ту лијепу заву угледала,

0204    Ђе Турцима служаше ракију,

0205    А просипље сузе од образа.

0206    Листо трчи војводина љуба

0207    Код својијех хиљаду сватовах,

0208    Пак Ђорђију кори господара:

0209    „О Ђорђије, весеље ти црно!

0210    „Тебе Турци сестру одведоше.”

0211    Ал’ кад зачу Петровићу Ђуро,

0212    Скочи Ђуро, ка’ да се помами,

0213    Пак припаса сабљу о појасу,

0214    За појас му седам самокреса,

0215    Седам грла, четрнаест зрна,

0216    И у руке лати џефердара,

0217    За њим Јован Петровићу пође,

0218    И он узе од боја оружје:

0219    За појас му двије пушке мале,

0220    А у руке везена шишана,

0221    Полећеше пјешке на ногама,

0222    Сви сватови двору остадоше,

0223    А Ђорђија под шатором пође

0224    Са Јованом братом од матере,

0225    Пак Турцима Божу помоћ зваху.

0226    „Бог и с вама, из Тополе Ђуро!”

0227    Ал’ говори Петровићу Ђуро:

0228    „Богом брате Салим-муселиме!

0229    „Пушти мене моју сестру драгу,

0230    „Немој њојзи нагрдити лице,

0231    „На поклон ти моја остра ћорда,

0232    „И даћу ти мога џевердара,

0233    „А такога у Србију нема.”

0234    На то Турчин не окреће главу.

0235    Опет куми војевода Ђуро:

0236    „О Турчине Салим-муселиме!

0237    „Пушти Јелу, не грди јој лице,

0238    „А даћу ти мога џефердара,

0239    „И даћу ти моју оштру ћорду,

0240    „И даћу ти добра коња мога,

0241    „А такога у Србију нема.”

0242    На то Турчин не окреће главу.

0243    Ал’ му трећом Ђуро говораше:

0244    „О Турчине Салим-муселиме!

0245    „Пушти Јелу, не грди јој лице,

0246    „Све ти дајем, што ти обећајем,

0247    „И даћу ти коња Јованова

0248    „И на коња пуни товар блага,

0249    „Све цекина жутога дуката.”

0250    Одговара Салим-муселиме:

0251    „Прођ’ с’ од мене из Тополе Ђуро!

0252    „Благо није ни сребро ни злато,

0253    „Но је благо, што је срцу драго;

0254    „А сад Јелу тебе дати не ћу,

0255    „Док не сване и не гране сунце,

0256    „Доклен Јели не обљубим лице;

0257    „Ни тадер је тебе дати нећу,

0258    „Но некакву попу Мркоњићу,

0259    „Да је води, ал’ како му драго.”

0260    Ал се Ђуро љуто насрдио,

0261    Пак окрену пушку џефердара

0262    На Турчина Салим-муселима,

0263    Џефердар му ватру прифатио,

0264    Не погоди Салим-муселима

0265    Но Османа брата Салимова,

0266    Дернуше га двије синџирлије

0267    У повије међу очи двије,

0268    Саломи му чело на четверо;

0269    Сали-ага вади пушке мале,

0270    Да погуби из Тополе Ђура,

0271    Обије му ватру прифатиле,

0272    Не погоди из Тополе Ђура,

0273    Но Јована брата војводина,

0274    Живо му је срце изгорио;

0275    Ђуро вади седам самокреса,

0276    У Турски их шатор обратио,

0277    И живу му ватру прифатише:

0278    Ту је седам ага погубио,

0279    Пак је Ђуро сабљу извадио,

0280    На Салима загон учинио,

0281    Ал’ је Салим коња уграбио,

0282    Пак узјаха на коња лабуда,

0283    Тер побјеже пољем низ Тополу,

0284    Ђорђија се на муку видио,

0285    Ал’ ево ти војводине Јеле:

0286    Османова уграбила вранца,

0287    До Ђорђије тер га привођаше.

0288    Ал’ да видиш Петровића Ђура!

0289    Кад појаха Османова вранца,

0290    За Салимом у поћеру пође,

0291    Тер га ћера низ Тополу равну

0292    С голом сабљом у десници руци,

0293    Колико се Салим препануо!

0294    Брже бјежи војводиној кули,

0295    Еда би га скапулала кула

0296    И у кулу кићени сватови,

0297    Да би њему живот опростио,

0298    Пак је б’јелу кулу уграбио,

0299    А под кулом коња оставио,

0300    Тер утече у бијелу кулу,

0301    Он утече међу сватовима;

0302    У то дође војевода Ђуро,

0303    Пак пред кулом оставио вранца,

0304    Брзо трчи у бијелу кулу

0305    С голом сабљом у десницу руку;

0306    Ал’ кад дође на врата од куле,

0307    Ту је свога находио баба,

0308    Ђе од куле затворио врата,

0309    Да сачува Салим-муселима,

0310    Но Ђорђија тако говораше:

0311    „Петре бабо, отвори ми врата!

0312    „Да погубим душманина мога.”

0313    Ал’ га стари Петар закумио:

0314    „Сине Ђуро, ако Бога знадеш!

0315    „Не изгуби Салим-муселима,

0316    „Опрости му живот на мегдану.”

0317    Ал’ овако Ђуро бесједио:

0318    „Петре бабо, отвори ми врата,

0319    „Јере ће ти нестанути главе.”

0320    Тако њему Петар одговара:

0321    „Немој синко, војевода Ђуро!

0322    „Јована си брата осветио,

0323    „И доста си јада учинио,

0324    „То ти Турци опростити не ће.”

0325    Колико се најадио Ђуро!

0326    Јер не хоће отворити врата,

0327    Тер не може срцу одољети,

0328    У Ђура се срце ражљутило,

0329    Зубом шкрипну, иза гласа викну:

0330    „Петре бабо, отвори ми врата,

0331    „Јер ће твоја нестанути глава”.

0332    Не шће Петар отворити врата,

0333    Ногом махну војевода Ђуро,

0334    Ногом махну тер саломи врата,

0335    Своме бабу одас’јече главу.

0336    А кад виђе Салим-муселиме

0337    Да је Ђуро оца погубио,

0338    Бјежи Турчин проз бијелу кулу,

0339    Пак искочи проз пенџер од куле,

0340    Тако му је враг на помоћ био,

0341    Тер под кулом коња находио,

0342    Пак лабуда коња окрочио,

0343    Тер утече низ Тополу равну,

0344    А за њим је Петровићу Ђуро

0345    На пустога вранца Османова

0346    С голом сабљом у бијелу руку.

0347    Утекоше низ Тополу Турци,

0348    Побјегоше стојну Биограду,

0349    С њима бјежи Салим-муселиме,

0350    И Тополу Турци оставише.

0351    То је било, кад се је чинило,

0352    Ни ту био нит’ оком видио,

0353    Но сам чуо, ђе ми другу кажу.

0354    Турчин не ће, ако те не може,

0355    Србин вели: „Да ако ме не ће!”

0356    Сад велимо, да се веселимо,

0357    О Ђорђија, свијетла ти ћорда!

0358    Који знадеш за част и поштење,

0359    И остави спомен вјековити,

0360    Да се знаде, куд си пролазио.

Литература

*Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
*Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.